Na bogatstvo rečnika savremenog engleskog u dobroj meri uticalo je prisvajanje reči iz drugih jezika. Istina je da su reči iz samo nekoliko stranih jezika najviše zastupljene u engleskom, ipak i slučajevi u kom jedan jezik pozajmljuje jednu jedinu reč mnogo znače. Na primer, primenu u engleskom našla je samo jedna reč iz finskog jezika – sauna, ipak, jako važna, zar ne? 🙂 Pronašli smo još neke strane reči u engleskom koje imaju veoma zanimljivo poreklo: PROČITAJTE VIŠE OVDE
Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku: Mirjana Karanović, Rade Šerbedžija i Filip David; Autor: Fonet / Dragan Kadić
Više od dvesta stručnjaka, kulturnih radnika i umetnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore potpisalo je Deklaraciju o zajedničkom jeziku, koja je rezultat serije konferencija projekta “Jezici i nacionalizmi”.
Nakon niza regionalnih konferencija, koje su od aprila do novembra 2016. održane u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu, eminentni stručnjaci iz oblasti lingvistike i drugih društvenih nauka sastavili su “Deklaraciju o zajedničkom jeziku” u nameri da se podigne svest i aktivno utiče na postojeće nacionalističke jezičke prakse u sve četiri države regiona u kojima se govorio srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik. PROČITAJTE VIŠE OVDE
Danas donosimo super smešan video klip na temu raznih izgovora koji postoje u engleskom jeziku a saznaćete i ponešto o “voice recognition” tehnologiji :). U slučaju da u ovom sjajnom skeču niste baš potpuno razumeli neki od akcenata, jezička mreža pripremila je transkript videa u nastavku 🙂 PROČITAJTE VIŠE OVDE
U engleskim rečnicima postoji 28 srbizama. Reči „vampire” i „paprika” su postale uobičajene za engleski vokabular, a na koje još reči srpskog porekla možete naići, pročitajte dalje u tekstu.
Najčešća reč srpskog jezika koju možete čuti na engleskom jeziku je „vampire”. Iako neki izvori ovoj reči pripisuju slovensko poreklo, američki leksikografi je smatraju srpskom rečju. U engleski jezik je ušla još u prvoj polovini XVIII veka.
Ništa manje poznata nije ni reč „paprika“, koja pripada standardnom engleskom rečniku. PROČITAJTE VIŠE OVDE
Kada nekoga podučavate strani jezik, sem novih reči, gramatike neophodno je ukazati i na kulturu i određene specifičnosti koje to govorno područje ima. Konkretno, kada je nemački jezik u pitanju, skloni smo da generalizujemo stvari, kao npr. nemačka gramatika je užasno teška ili mnoge reči u našem jeziku imaju poreklo, odnosno preuzete su iz nemačkog jezika. I to je tačno. Međutim…
Jezik je živa kategorija, menja se, razvija, prati čovečanstvo u celini, pa samim tim i pojedinačne narode, putevima progresa ili zaborava. Kolo sreće se okreće, kako se kaže u našem narodu. Ova lepa izreka ne odnosi se samo na pojedince nego i na čitave narode, njihovu kulturu a naročito na jezik kojim govore.
Kako su nastali jezici, kako pojedine reči, to je tajna koja će verovatno zauvek ostati sakrivena. Reči u nekom jeziku, s druge strane, pamte mnogo više nego što to na prvi pogled izgleda. Od svog prvobitnog nastanaka pa do donašnjih dana, mnoge reči su opstale a njihovo prvobitno značenje se izgubilo. Etimologija je nauka koja se bavi proučavanjem porekla reči. Da ne bi vi, koji ste se latili čitanja ovog teksta, prebrzo odustali, daću vam konkretan primer. PROČITAJTE VIŠE OVDE
Makedonija. Zemlja poznata po raznolikosti kultura, naroda i vera. Zemlja sa značajnim brojem manjina, koje zajedno čine više od 35 odsto stanovništva ove države.
Međutim, jedna manjina zaostaje za drugim. Ne neguje svoje običaje kao što to rade ostale manjine, a još manje – govori svojim jezikom. To je srpska manjina u Makedoniji. Pitao bi se svako, zbog čega je stanje srpskog jezika u ovoj zemlji na tako niskom nivou? Je li nepoželjan? Da li bi mogao da „nagrabusiš“ ako te neko čuje da govoriš tim jezikom? Odgovor je, NE!
Ne, srpski jezik niti je cenzurisan, niti je opasno koristiti ga. Jednostavno, splet okolnosti je doveo da ga Srbi u ovoj zemlji ne govore. Asimilacija Srba u Makedoniji dosta je jaka, a nenasilna. Mešoviti brakovi, društvo i škole dovode do toga da jedan prosečni Srbin u Makedoniji nema ni gde da čuje srpski jezik, osim kod kuće, gde se najčešće i ne govori.
Pretpostavljam da je sledeće pitanje: “Pa, zar ne može srpski jezik da se uči u školama?“ – Rekli ste da nije zabranjeno. – I nije. Nije zabranjeno učiti na maternjem jeziku. Međutim, je li neko izrazio želju da želi da uči na tom jeziku? Odgovor je, opet, NE!
Naime, iako se navodno nastava na srpskom jeziku izvodi u četiri škole u Makedoniji, đaka je sve manje i manje. Tačnije, u 2013. godini bilo je 183 đaka u osnovnim školama koji pohađaju srpsku nastavu, a u 2015. imamo svega 19 đaka – prvaka! Srednjoškolaca na srpskom i nema.
Inače popisa stanovništva ovde nije bilo od 2002. godine. Prema tome, o broju Srba uopšte, možemo samo da nagađamo (u 2002. ih je bilo blizu 36.000), ali zato o đacima koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku uvek imamo tačan podatak, i čeka se godina kada neće biti nijednog đaka – prvaka. Ta godina je verovatno blizu, budući da ih sada ima svega 19 u svim školama ove države!
Kako god, nevladin sektor i srpske organizacije u Makedoniji, i dalje se trude da se srpski jezik govori i neguje u ovoj zemlji. Pa tako, Kulturno informativni centar Srba u Makedoniji – SPONA, već nekoliko godina zaredom organizuje časove srpskog jezika, kako u svojim prostorijama, tako i u osnovnoj školi „11 Oktomvri“ u Rečeci, kod Kumanova.
Šta će biti, i kako će biti, ostaje da vidimo. Ko zna? Možda doživimo i popis, prebrojimo se, pa konačno i saznamo da li su ove brojke poražavajuće kao što izgledaju!
Autor: Stefan Radulović,
novinar Kulturno-informativnog centra „Spona“
* Tekst je nastao za potrebe projekta „Govori pravilno – novinarsko pravilo“ koji je Udruženje novinara Srbije realizovalo uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.
Ime koje zvuči isto na najviše različitih jezika a znači mudrost? Veoma je popularno i na Balkanu 🙂
Sofija (Sophia) – najpopularnije žensko ime na svetu (kliknite na foto za uvećan prikaz)
Trenutno najpopularnije ime na svetu za devojčice – Sofija, lako se izgovara na mnogim jezicima, a znači mudrost.
Do tog zaključka došla je američki stručnjak za imena Laura Vatenberg, koja navodi da se među zemljama u kojima ima najviše Sofija nalaze Meksiko, Italija, Rusija i Amerika, prenose elektronski mediji.
“Zapanjujuće je da na toliko različitih jezika i u toliko različitih kultura jedno ime zvuči jednako. To sigurno govori nešto o načinu na koji se kultura danas prenosi”, kaže Vatenbergova.
Sofija je među prvih 25 imena u dve trećine zemalja koje vode statistiku o učestalosti davanja određenih imena deci, većinom u Evropi i Americi. Trenutnu veliku popularnost tog imena Vatenbergova objašnjava činjenicom da se ime lako izgovara na raznim jezicima i da znači mudrost.
Danas je naša pažnja usmerena na 50 najneobičnijih jezika koji se govore u realnom i u svetu mašte. Otkrijte složenost jupik jezika, posebnost arhi jezika kojim se služi samo hiljadu govornika na Kavkazu. Dopustite da vas Elves i Aklo, likovi iz naučno-fantastičnih ostvarenja Hauarda Filipsa Lavkrafta, uvedu u svet mašte kroz sindarinski jezik. Vaše putovanje svetom i svemirom 🙂 može da počne!
