Nov rečnik u službi recesije

govor i recnik ekonomske krizeModa eufemizama uzela je maha u vreme ekonomske krize u pokušaju vladajućih snaga da nađu što komplikovaniji izraz za kamuflažu sopstvenih neuspeha. Tako se sve češće mogu čuti komplikovane igre reči poput „dobro je jer je manje loše nego što bi moglo da bude da je još gore“. Sve vlade u Zapadnim zemljama jako dobro govore „krizni jezik“, mada se čini da Francuska prednjači, naročito kada je u pitanju uvođenje novih reči i fraza u službi velike recesije.

PAD PORASTA – Jedna od onih čarobnih jezičkih formula kojima se stvarnost pokušava predstaviti lepšom nego što jeste.
„Podaci pokazuju poboljšanje situacije s tendencijom pada porasta broja nezaposlenih“, izjavio je, tako, nedavno francuski predsednik Nikola Sarkozi, komentarišući zvaničnu statistiku za februar. Uzgred, broj nezaposlenih u Francuskoj je već mesecima u stalnom rastu: u januaru je porastao za 0,5 odsto, u februaru za 0,2, a na birou rada evidentirano je 2.867.000 ljudi.

NEGATIVNI RAST – Još jedna od omiljenih floskula iz krizne lingvističke kuhinje. Predstavlja, u stvari, smanjenje bruto društvenog proizvoda, odnosno smanjenje stvaranja nacionalnog bogatstva.

RECESIJA – Omiljena reč za krizu i pad svih ekonomskih indikatora.

REDEFINISANJE PRISUSTVA – Način da se uvijeno najavi delokalizacija preduzeća.

DELOKALIZACIJA PREDUZEĆA – Put da se ”učenije” saopšti da domaća firma kreće u potragu za jeftinijom radnom snagom u inostranstvu, što znači i sigurno otpuštanje domaćih radnika.

TAKSA ZA DELOKALIZACIJU – Jezička formula koja se ovih dana često pojavljuje u francuskoj predizbornoj kampanji, a predviđa, u stvari, dodatni porez na uvoz, čime poskupljuje roba domaćih firmi proizvedena u inostranstvu.

REFORMA POSLOVNOG SEKTORA – Najava otpuštanja u određenim branšama.

PLAN SOCIJALNOG I EKONOMSKOG RESTRUKTURIRANJA – Otpuštanja na veliko.

NEURAVNOTEŽENA PRERASPODELA VREDNOSTI – Prekomerno bogaćenje s jedne strane, i sve veće siromaštvo, s druge.

ekonomski eufemizamASIMETRIČNI UTICAJ KRIZE – Sve više siromašnih i nestajanje srednje klase.

NEDOSTATAK FINANSIJSKE VIDLJIVOSTI – Definicija kojom zainteresovani saznaje da, prostije rečeno, nije platežno sposoban.

DOTERIVANjE BUDŽETA – Smanjenje budžeta, odnosno zavrtanje državnih slavina.

SOLIDARNO USAGLAŠAVANJE POREZA – Najava da će bogatiji plaćati više, da bi se sprečilo sve veće siromašenje najnižih slojeva.

REFORMSKA AGENDA – Dobar način da se najavi stezanje kaiša.

Narodu će, valjda, kroz ovako kulturno ophođenje i učenije izraze, i kriza lakše pasti.

Izvor: Novosti

Istraživanje (svet): Najveće interesovanje za učenje stranih jezika u Kini, Brazilu i Meksiku; čak 86% anketiranih roditelja bi poslali decu da uče jezike u inostranstvu

Nedavno sprovedeno istraživanje „Berlitz korporacije“ pokazalo je da većina roditelja smatra da će učenje stranih jezika biti ključni element u budućem uspehu njihove dece.

Verbalisti polaznici ispred koledža St. Giles u Londonu
Verbalisti polaznici ispred koledža St. Giles u Londonu

„Berlitz“ je sproveo istraživanje u avgustu ove godine (2011), na više od 9.000 anketiranih roditelja u devet zemalja širom sveta – Japan, Nemačka, SAD, Meksiko, Kina, Brazil, Francuska, Poljska i Italija. Cilj istraživanja bio je da pokaže kako roditelji dece uzrasta od 4 do 17 godina doživljavaju značaj učenja stranih jezika.

Ključni nalazi pokazuju da je skoro 90% ispitanika izrazilo interesovanje za učenje stranih jezika za svoju decu van redovnih školskih časova. Tri četvrtine roditelja trenutno troši novac na programe učenja stranih jezika, a ukupno 69% dece ima prethodnog iskustva u učenju jezika.

Zemlje sa snažnim ekonomskim rastom, kao što su Kina, Meksiko i Brazil, pokazale su posebno veliko interesovanje za učenje stranih jezika. Najniže interesovanje vlada u razvijenim zemljama kao što su SAD, Japan, Francuska i Nemačka.

U svih devet zemalja engleski se smatra kao najvažniji jezik koji bi deca trebalo da uče, uz francuski i španski. Roditelji su uglavnom zainteresovani za programe koji miksuju „dokazano“ formalne tehnike sa inovativnim i zabavnim iskustvima u učenju. Istraživanje je takođe pokazalo i regionalne razlike u sprovođenju odluka na osnovu kojih su pravljeni jezički programi. Roditelji iz Azije i Latinske Amerike su obično jedini koji donose odluke, dok su roditelji u zapadnim zemljama (Evropa i SAD) drugačiji, i oni nastoje da donesu odluku sa svojom decom.

Među roditeljima, njih 86% anketiranih nalazi veliki značaj u činjenici da je za decu veoma vazno učenje o drugim kulturama i tradiciji, posebno od nastavnika koji su poreklom iz tih kultura.