Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.
Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.
Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.
Родитељи су отац и мајка детета:
- Мајка — женски родитељ детета (биолошка мајка);
- Отац — мушки родитељ детета (биолошки отац);
- Очух — муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
- Маћеха — очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе.
Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:
- Стриц или чича, чика, ћић — очев брат;
- Стрина — супруга очевог брата (није у крвном сродству);
- Ујак — мајчин брат;
- Ујна — ујакова жена (није у крвном сродству);
- Тетка — очева или мајчина сестра;
- Тетак или теча — теткин муж (није у крвном сродству).
Сродници по правој нисходној линији (потомци):
- Син — мушко дете родитеља;
- Кћер или ћерка — женско дете родитеља;
- Пасторак — син очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
- Пасторка — кћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
- Унук — синовљев или кћерин син;
- Унука — синовљева или кћерина кћерка;
- Праунук — унуков или унукин син;
- Праунука — унукова или унукина кћерка;
- Чукунунук — праунуков или праунукин син;
- Чукунунука — праунукова или праунукина кћерка;
- Беле пчеле — деца чукунунука.
Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:
- Брат — син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
- Сестра — кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
- Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
- Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.
Сродници по правој усходној линији (преци):
| Генерација |
Назив |
Однос |
| 0 |
Син, ћерка |
Мушко односно женско дете |
| 1 |
Отац, мајка |
Родитељи, две особе различитог пола |
| 2 |
Деда, баба |
Родитељи оца или мајке |
| 3 |
Прадеда, прабаба |
Родитељи деда и баба |
| 4 |
Чукундеда, чукунбаба |
Родитељи прадеда и прабаба |
| 5 |
Наврдеда, наврбаба |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 6 |
Курђел, курђела |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 7 |
Аскурђел, аскурђела |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 8 |
Курђуп, курђупа |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 9 |
Курлебало, курлебала |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 10 |
Сукурдов, сукурдова |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 11 |
Сурдепач, сурдепача |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 12 |
Парђупан, парђупана |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 13 |
Ожмикур, ожмикура |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 14 |
Курајбер, курајбера |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 15 |
Сајкатав, сајкатавка |
Следећа, старија генерација родитеља |
| 16 |
Бели орао, бела пчела |
Следећа, старија генерација родитеља |
Двородно сродство (тазбина и пријатељство):
- Свекар — мужевљев отац;
- Свекрва — мужевљева мајка;
- Таст или пунац — женин отац;
- Ташта или пуница — женина мајка;
- Зет — ћеркин или сестрин муж;
- Снаха или снаја — синовљева, унукова или братова жена;
- Девер — мужевљев брат;
- Јетрва — жена мужевљевог брата;
- Заова — мужевљева сестра;
- Својак или свак — мужевљеве сестре муж;
- Шурак или шуријак — женин брат;
- Шурњаја — жена жениног брата;
- Свастика — женина сестра;
- Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
- Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
- Пријатељ — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
- Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.
Izvori:
Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве
There are a couple of odd things about the title Mrs. First, the word it stands for, missus, looks strange written out that way in full. In fact, except in the jokey context of “the missus,” meaning the wife, you almost never see it written out. “Missus Claus” looks far more awkward than “Mister Rogers.” Second, the abbreviation has an ‘r’ in it, and the word doesn’t. Why is there an ‘r’ in Mrs.?
Eventually, the title form took on a contracted, ‘r’-less pronunciation, and by the end of the 18th century “missis” was the most acceptable way to say it. (A 1791 pronouncing dictionary said that to pronounce it “mistress” would “appear quaint and pedantic.”) The full word mistress had by then come to stand for a paramour, someone who was explicitly not a Mrs.
