Kako se na srpskom nazivaju preci 16 kolena unazad? Donosimo srpski rodoslov

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Srpski rodoslov, Verbalisti

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

Родитељи су отац и мајка детета:

  • Мајка — женски родитељ детета (биолошка мајка);
  • Отац — мушки родитељ детета (биолошки отац);
  • Очух — муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Маћеха — очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе.

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:

  • Стриц или чича, чика, ћић — очев брат;
  • Стрина — супруга очевог брата (није у крвном сродству);
  • Ујак — мајчин брат;
  • Ујна — ујакова жена (није у крвном сродству);
  • Тетка — очева или мајчина сестра;
  • Тетак или теча — теткин муж (није у крвном сродству).

Сродници по правој нисходној линији (потомци):

  • Син — мушко дете родитеља;
  • Кћер или ћерка — женско дете родитеља;
  • Пасторак — син очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Пасторка — кћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
  • Унук — синовљев или кћерин син;
  • Унука — синовљева или кћерина кћерка;
  • Праунук — унуков или унукин син;
  • Праунука — унукова или унукина кћерка;
  • Чукунунук — праунуков или праунукин син;
  • Чукунунука — праунукова или праунукина кћерка;
  • Беле пчеле — деца чукунунука.

Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:

  • Брат — син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
  • Сестра — кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
  • Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
  • Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.

Сродници по правој усходној линији (преци):

Генерација Назив Однос
0 Син, ћерка Мушко односно женско дете
1 Отац, мајка Родитељи, две особе различитог пола
2 Деда, баба Родитељи оца или мајке
3 Прадеда, прабаба Родитељи деда и баба
4 Чукундеда, чукунбаба Родитељи прадеда и прабаба
5 Наврдеда, наврбаба Следећа, старија генерација родитеља
6 Курђел, курђела Следећа, старија генерација родитеља
7 Аскурђел, аскурђела Следећа, старија генерација родитеља
8 Курђуп, курђупа Следећа, старија генерација родитеља
9 Курлебало, курлебала Следећа, старија генерација родитеља
10 Сукурдов, сукурдова Следећа, старија генерација родитеља
11 Сурдепач, сурдепача Следећа, старија генерација родитеља
12 Парђупан, парђупана Следећа, старија генерација родитеља
13 Ожмикур, ожмикура Следећа, старија генерација родитеља
14 Курајбер, курајбера Следећа, старија генерација родитеља
15 Сајкатав, сајкатавка Следећа, старија генерација родитеља
16 Бели орао, бела пчела Следећа, старија генерација родитеља

Двородно сродство (тазбина и пријатељство):

  • Свекар — мужевљев отац;
  • Свекрва — мужевљева мајка;
  • Таст или пунац — женин отац;
  • Ташта или пуница — женина мајка;
  • Зет — ћеркин или сестрин муж;
  • Снаха или снаја — синовљева, унукова или братова жена;
  • Девер — мужевљев брат;
  • Јетрва — жена мужевљевог брата;
  • Заова — мужевљева сестра;
  • Својак или свак — мужевљеве сестре муж;
  • Шурак или шуријак — женин брат;
  • Шурњаја — жена жениног брата;
  • Свастика — женина сестра;
  • Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
  • Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
  • Пријатељ — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
  • Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.

Izvori:
Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве

6 одговора на „Kako se na srpskom nazivaju preci 16 kolena unazad? Donosimo srpski rodoslov“

  1. Поштовани „Вербалисти“ пре свега све похвале за текст. Изузетан је али имам једну примедбу.Молио бих Вас да ми наведете још неки извор осим наведених из 1994 године за Сроднике по правој усходној линији (претке) посебно за оне од 6 до 15 јер ти називи имају ромску основу кур која зна се шта значи у српском језику.Израз 13. ОМЖИКУР у преводу са ромског (да се не изражавам просто рећи ћу медицински) значи препуцијум.Тешко да би стари Срби користило овакве изразе за своје претке.Даље назив под бројем 14 Курајбер је био и сада је погрдан назив за празноглавца који се прави важан,а не израз за претка. Такође у једном интервјуу За Политику 1995 године а касније и за РТС исте године Брана Црнчевић је изјавио да је ово смислио у кафани са још пар пријатеља да би се потсмевао ново печеним националистима и верницима од јуче који немају појма о српској историји а још мање о српском језику. Новине за снобове и празноглавце „жута штампа“ је ово прихватила и почела да пласира као истину као и друге глупости тога доба. Било би ми веома драго да ме негирате али аргументима односно извором од 1848 године па на овамо до 1994 године.Код Вука нема оваквих израза.Он би их сигурно забележио.

  2. Да су ове ријечи постојале, Вук не би пропустио забиљежити их.
    Сви словенски језици сагласно имају појмове до прадједа и прабабе а потом само удвостручавају пра- по потреби (прапрадјед, прапрабаба). За јасним означавањем даљих непосредних предака није било истините потребе особито узевши у обзор накадашњу највише достижиму старост.

    Ту спрдачину смислио је југословенски афорист Бранислав Црнчевић у једном од својих романа. Он се није ни надао да ће тај сарказам на рачун новопечених „националиста“ достићи толики успијех, те је 1995. у Политици саопштио да је шалу смислио једне ноћи у крчми.
    Неке од тих речи постоје у Барањи и Бачкој нпр. „аскурђала ти твога“ – у суштини просто опонашање мађарских звукова azt kurva angyelat што се чита као аскурванђелат а значи курвинскога ти анђела ‘бем. И остале ријечи су тек опонашање мађарских псовки.

    Смјешно је и жалостно како су се неки тобоже учени људи толико навукли на поспрдно дјело Црнчевића у вези с новопеченими националисти. У једном разговору с Политиком 1995. сам је изјавио, да је то све била само шала. Човјек је афорист! Што ту још има додати!?

    Што се тиче чукундједа, то је се говорило у Далмацији, те потиче од вњетачске ријечи zuccone /цукуне/ и значи дословно „тикван“ (итал. цукини – тиква) а пренесено „глупак, сенилан, онај који је спор и не памти ништа“.
    Познато је вајарско дијело Донатела „Lo Zuccone“ које представља старца.

  3. Eeeee, „Srbi“. Evo, pročitao sam da jedan od vas ni ne zna za ove naše stare reči. Njemu je to sprdnja. Mene je otac, Mileta, Krstov, Čurović,iz Tušinje, u Drobnjaku, precizno iz Uskoka, kao dete ovome naučio. Mi svoje pretke znamo i pamtimo i nikome ne damo da nam o tome pričunja i lažunja. Moji preci, Mileta, Krsto, Dragić, Brajan,Petar,Bogdan,Jovan, Mališa i da ne idem do belih orlova, zaslužili su da ih znam i poznajem i o njima pazim,pamtim i pominjem. Ako već bolji biti ,ni približan njim
    a ne mogu, to neću pasti tako nisko da ni ne znam ko su i da im se ime zatre. Stid me je što se neki od vas drznu da se ime srpsko na zadnjicu navuče i da im nekakvi vukovi krivotvorni i sprdačina znanje profilišu i….tako. Svaka vama čest i čestitost u kuću bila, k’o što jeste i k’o što će…

  4. Svi termini do petog kolena su tačni.
    Nakon toga počinje zafrkancija koja je nastala u kafanama i prepričavanjem Pavićevog „Predela slikanog čajem“ pošto su svi termini koji veze nemaju sa genealogijom preuzeti iz njega, i ni na koji način nemaju veze sa pravom genealoškom termnilogijom.

    Ovo je SPRDAČINA sa sopstvenom istorijom.
    O tome šta autori kao što su -Niškanović i Rakić govore o ovim terminima možete pročitati na sajtu Etnografskog muzeja:

    http://etnografskimuzej.rs/wp-content/uploads/2017/01/20171002_Etnografski_muzej_09-44-09_393.pdf

    Bilo bi lepo da se ovo obriše da se ljudi ne bi dovodili u zabludu.
    Vuk karadžić je zabeležio jedino reč ASKURĐEL, sve ostalo je plod kafanskih razgovora i Pavićevog dela.

    1. Hvala najlepše što nas pratite i na vašem komentaru. Jezička mreža Verbalisti nije kreirala pomenuti tekst već ga je samo prenela uz dužno navođenje nepotvrđenih izvora. Nikoga ne dovodimo u zabunu; sva druga mišljenja uredno su objavljena, tako da čitalac ima mogućnost da sam donese svoje zaključke, potvrdi izvore i/ili po potrebi uradi dodatna istraživanja. Veliki pozdrav, Aleksandar Jovanović

Imate komentar ili pitanje?