Nemačke reči srpskog porekla

Blog nemačkog jezika: Nemačke reči srpskog porekla

Kada nekoga podučavate strani jezik, sem novih reči, gramatike neophodno je ukazati i na kulturu i određene specifičnosti koje to govorno područje ima. Konkretno, kada je nemački jezik u pitanju, skloni smo da generalizujemo stvari, kao npr. nemačka gramatika je užasno teška, ili mnoge reči u našem jeziku imaju poreklo, odnosno preuzete su iz nemačkog jezika. I to je tačno. Međutim…

Jezik je živa kategorija, menja se, razvija, prati čovečanstvo u celini, pa samim tim i pojedinačne narode, putevima progresa ili zaborava.  Kolo sreće se okreće, kako se kaže u našem narodu. Ova lepa izreka ne odnosi se samo na pojedince nego i na čitave narode, njihovu kulturu a naročito na jezik kojim govore.

Kako su nastali jezici, kako pojedine reči, to je tajna koja će verovatno zauvek ostati sakrivena. Reči u nekom jeziku, s druge strane, pamte mnogo više nego što to na prvi pogled izgleda.  Od svog prvobitnog nastanaka pa do donašnjih dana, mnoge reči su opstale a njihovo prvobitno značenje se izgubilo. Etimologija je nauka koja se bavi proučavanjem porekla reči. Da ne bi vi, koji ste se latili čitanja ovog teksta, prebrzo odustali, daću vam konkretan primer.

Recimo, došli ste u goste kod nekoga i ponuđeni ste domaćim sokom za koji domaćica tvrdi da je pravi nektar. Kako možete odbiti, pa zna se šta je nektar, sinonim za izvanredno kvalitetno piće, piće bogova. Svi poznaju tu reč. Da li je to zaista tako? Šta o tome ima da kaže nauka o poreklu reči.

Nektar, reč je nastala od grčke reči nekus, nekros u značenju leš, mrtvo telo. Da, da, setite se reči kao što su nekropola, nekrolog. A priča koja stoji iza nastanka ove reči glasi ovako:

Zevs i njegovo društvo bogova su svoju snagu dobijali tako što su „upijali–ispijali“ energiju duša mrtvih junaka iz čuvenih starogrčkih sukoba.

Slobodno prihvatite nektar koji vam je ponuđen, u međuvremenu reč se razvila u svom današnjem, veoma lepom smeru – niko ne pamti Zevsa i mrtve duše, bar ne u ovom kontekstu.

Da se vratimo na nemački jezik.

Zaista ima puno reči koje smo preuzeli iz nemačkog jezika. Nije uvek to bilo tako. Nekada su srpske, lužičkosrpske, češke, ruske, uopšte slovenske reči i svi slovenski jezici više uticali na jezike nemačkih plemena nego što je to bio obrnut slučaj. Samo nekako, izgleda da nemamo hrabrosti ili interesovanja da se time bavimo.

Pre nego što pređem na primere, da istaknem sledeće: iako je etimologija u pitanju koristićemo samo savremenu literaturu a u pitanju je kapitalno delo iz edicije Duden, redni broj 7 Herkunftswörterbuch, etimološki rečnik, delo koje je dostupno i nema potrebe za citiranjem i navođenjem izvora. Rečnik je u pitanju, svaka odrednica se može lako pronaći. Negde je izričito navedno da je nemačka reč slovenskog porekla, negde malo izokola – mora se obratiti pažnja na gotsku ili starogermansku odrednicu, ali sve je na jednom mestu.

Da krenemo u našu avanturu, da zakoračimo u vremensku mašinu koja će nas vratiti negde na početke ove naše ere. Oni koji tvrde da tada nije bilo Slovena u Evropi neka odstupe, pomenuti rečnik ukazuje na drugačiji sled događaja.

Tu smo gde smo, u centralnom delu Evrope, pratimo jednog pripadnika nekog germanskog plemena koji se odjednom našao na novom području, među pripadnicima slovenskih plemena koje baš i ne razume.

Pogleda oko sebe, pogleda u nebo, vreme je srećom lepo… nove komšije kažu: vedro, vedro (nebo) – das Wetter. Pogleda opet oko sebe, ljudi kaže ljubazni komšija – die Leute.

U tom trenutku začuje pesmu nepoznate ptice,  štiglic – der Stieglitz. Da da, jedna od reči koja se često nalazi na pomenutom spisku reči pozajmljenih iz nemačkog jezika, zapravo nije nemačka. Dosta naziva ptica je slovenskog porekla.

Ogladneo je naš germanski prijatelj pa će mu domaćini ponuditi nešto, možda brašno, samleveno, mleti  – das Mehl, neku sasvim novu vrstu hrane koja Germanima baš i nije poznata, ukusno, malo kiselo doduše. Sir, kaže domaćin – sauer, kiselo.

A sad bi mogli malo i noge da protegnemo, predloži domaćin gostu  –der Gast, odvede ga do konja na  jahanje, jahati. Da, pomisli naš junak jagen, die Jagd, idemo u lov. I naravno, kao znak pažnje dobije i bič – die Peitsche.

Krenu oni, miriše lipa – die Linde,  potočići na sve strane a ima i reka bogatih ribom. Moruna –die Maräne, veoma cenjena riba. Zastanu malo da se odmore, sjašu s konja a oko njih borovnice, brusnice. Domaćin kaže gostu “slobodno beri, beri, uberi”. Die Preiselbeere, die Erdbeere – die …beere, dopalo se to gostu izuzetno.

I tako druže se oni, domaćin pokazuje gostu razne stvari i pojave i kaže vidiš, vidiš, videti, a gost sada vidi pa i zna nešto novo – wissen. Vreme prolazi, mrak polako pada, mrak – der Morgen. Pogledajte ovde poreklo nemačke reči Morgen (Dobro jutro, Guten Morgen – Morgen ili mrak, poreklo reči)

I tako, ostaće oni zajedno da se druže kroz vekove. Pripadnici tog nemog plemena, Nemci su nemi, ne znaju da govore, tako su mislili tadašnji domaćini Sloveni, zar niste to znali? Kao što smo rekli, kolo sreće se okreće, tadašnji domaćini su mnogo toga zaboravili pa čak i ono osnovno – da li su došli ili su pošli, ko je na toj teritoriji bio domaćin ili gost. I izgleda da taj veo zaborava ne žele da skinu.

Da je to tako, samo jedan primer. Kome se zapušila dizna, setiće se reči, koju svaki majstor koristi.

Dizna u značenju neke cevi, cevčice, nalazi se skoro na svakom spisku reči koje smo preuzeli iz nemačkog jezika. Evo primera, pogledajte pod  D – https://hr.wikipedia.org/wiki/Germanizam

A šta Nemci kažu za tu svoju reč, kako je nastala – pa od slovenske reči – duša. Ne verujete, pogledajte sami.

Priči nikad kraja.  Kakve veze imaju dizna, cev i duša, to je sasvim neka druga priča. A mi ćemo se ovde rastati i nadam se – razmisliti malo o našem  divnom jeziku i njegovim prelepim drevnim rečima i pričama, koje svaka od njih želi da nam ispriča.

Autor i saradnik: Dragana Amarilis, profesor nemačkog i engleskog jezika
Izvor: Jezička mreža Verbalisti