Exploring how the British Empire spread across the world bringing back many new words and phrases.
Istorija engleskog jezika – Uticaj Anglosaksonaca i Vikinga (VIDEO)
Kraj rimske vladavine u Britaniji je omogućio anglosaksonsko naseljavanje Britanije, koje se tradicionalno smatra početkom Engleske, odnosno nastankom Engleza kao nacije. Anglosaksonci su bili niz germanskih plemena koja su uspostavila nekoliko kraljevstva koja su kasnije postala regionalni centri moći u današnjoj Engleskoj i delovima Škotske. Oni su uveli staroengleski jezik, koji je zamenio prethodni britski jezik.
Anglosaksonci su vodili ratove sa britskim državama – naslednicama u današnjem Walesu, Cornwall i Hen Ogleddu (Stari sever; delovima severne Engleske i južne Škotske gde se govorio britonički), kao i jedni sa drugima. Upadi Vikinga postali su učestali nakon 800. godine, pa su tako Nordijci preuzeli vlast nad velikim delovima današnje Engleske. Tokom tog perioda nekoliko vladara je pokušalo da ujedini anglosaksonska kraljevstva, što je na kraju rezultiralo stvaranjem Kraljevine Engleske do 10. veka.
Osim što su ostavila tragove na engleski folklor, anglosaksonska božanstva dala su temelj i za imena dana u sedmici u engleskom jeziku.
Nastavljamo sa serijalom veoma duhovitog i slikovitog prikaza istorije engleskog jezika, a danas se upoznajemo s uticajem koji su Anglosaksonci i Vikinzi imali na razvoj engleskog jezika.
_
Internet English i kako smo počeli da pričamo u skraćenicama (VIDEO)
INTERNET ENGLISH I KAKO SMO POČELI DA PRIČAMO U SKRAĆENICAMA (napom. – primenljivo na sve jezike)
Where did the phrase ‘a wolf in sheep’s clothing’ come from? And when did scientists finally get round to naming sexual body parts? Voiced by Clive Anderson, this entertaining romp through ‘The History of English’ squeezes 1600 years of history into 10 one-minute bites, uncovering the sources of English words and phrases from Shakespeare and the King James Bible to America and the Internet. Bursting with fascinating facts, the series looks at how English grew from a small tongue into a major global language before reflecting on the future of English in the 21st century.
_
Blistavi um English Attack! polaznika za mesto urednika (VIDEO)
Jezička mreža Verbalisti uskoro će objaviti novu rubriku na platformi English Attack! u kojoj će se naći i sadržaji koje ste vi izabrali.
Naši polaznici uverili su se da učenje jezika može da bude jako zabavno. Dok su pohađali jezičke programe u najatraktivnijim gradovima na svetu doživeli su brojna zanimljiva i jedinstvena iskustva. Na Malti smo zajedno učestvovali u snimanju filmova, na jezičkim putovanjima My LONDON i My OXFORD sami smo pravili planove raznih obilazaka, a u Madridu smo se družili s toreadorima. Jezik se najbolje uči kroz zabavu i kad učestvujemo u stvaranju nečeg što volimo. Zato i sad, dok učiš engleski uz pomoć našeg portala English Attack!, želimo da ti pružimo priliku da učestvuješ u kreiranju njegovog sadržaja.
Proveri zašto je platforma English Attack! postala najpopularnija globalna online platforma za učenje engleskog jezika ovde
Stavi se u ulogu filmskog reditelja ili online urednika i kaži nam koji insert iz filma, video klip ili muzički spot na engleskom jeziku bi želeo da uvrstimo u nastavni program. Najbolje predloge ćemo objaviti na portalu English Attack! kao multimedijalni materijal za učenje engleskog jezika.
I ne samo to – VLASNICI PREDLOGA SADRŽAJA KOJI BUDU OBJAVLJENI DOBIJAJU NA POKLON BOOSTER PASS ZA 6 MESECI BESPLATNOG NEOGRANIČENOG PRISTUPA PORTALU ENGLISH ATTACK! http://sr.english-attack.com
Pišite nam na urednik@verbalisti.org
Svaki predlog treba da sadrži sledeće:
1. Link tj. web adresu na kom se nalazi predloženi sadržaj na engleskom jeziku
2. Kraće objašnjenje zašto ste izabrali određen sadržaj
3. Kontakt podaci, i to: ime i prezime, email adresa i adresa Facebook naloga
Jezička mreža Verbalisti uskoro će objaviti novu rubriku na platformi English Attack! u kojoj će se naći i sadržaji koje ste vi izabrali.
Među prvim predlozima stigao je insert iz filma “Blistavi um” koji je poslao Luka Đokić iz Beograda.
Pogledajte završnu scenu filma Blistavi um (A Beautiful Mind) u kojoj čuveni matematičar Džon Neš (Russell Crowe) prima Nobelovu nagradu i drži kraći govor koji posvećuje njegovoj bolesnoj ženi. To je verovatno jedan od najlepših filmskih završetaka ikada snimljenih.
Govor koji je Džon Neš tom prilikom održao uvrstili smo u sadržaj koji će se uskoro naći na portalu English Attack! a Luka je dobio kao nagradu 6 meseci neograničenog pristupa portalu English Attack! E, pa Luka, čestitamo, sad možeš da kreneš u pravi napad na engleski jezik.
_
_
Top lista jezičkih nadrealista (VIDEO)
Pre nego što vas uvedem u današnju temu, želim da postavim nekoliko pitanja: Da li možete da mi kažete kojim jezikom govore stanovnici Australije? Lako pitanje — pa engleskim. Ovim jezikom se služi Velika Britanija, SAD, deo Kanade, Irska, Južna Afrika, Novi Zeland. Da pređemo na sledeće pitanje: Kojim jezikom se govori u Bosni, ili Crnoj Gori? Ovde odgovor nije tako jednostavan, jer raspadom bivše Jugoslavije svaka država je nekadašnji srpsko-hrvatski jezik preimenovala u svoj. Tako danas jedan jezik, sa različitim dijalektima, nosi više imena… crnogorski jezik, bosanski jezik, hrvatski jezik itd… Po ovoj logici bi trebalo recimo stanovnici Južne Afrike da svoj engleski preimenuju u južno-afrički jezik. Da li je manipulisanje jednim jezikom i njegovim dijalektom strogo političko i nacionalno pitanje ili se jezici u našem regionu zaista bitno razlikuju?
Poražajavuća je činjenica da u Bosni postoji dvojezička škola: oni koji u svom govoru kažu “mleko” skreću levo, odsek srpski jezik… Oni koji koriste “mlijeko” su sa desne strane zgrade u odseku za bosanski jezik. Ovakva podela deluje kao da se oni međusobno ne razumeju. Sarajevski lingvista Senahid Halilović je u izjavi radiju “Dojče Vele” rekao da ovakva jezička podela nije dobra. Umesto da učimo mlade ljude da je to jedan jezik i insistiramo na sličnostima, mi potenciramo i naglašavamo isključivo razlike. S druge strane, zastupnici u bosanskom parlamentu traže da im se dokumenti za sednice prevode sa srpskog na bosanski, bosanskog na hrvatski itd… Da li je ovo zaista neophodno?
Zamislite kada bi u Srbiji na primer, krenuli od juga ka severu, koliko različitih jezika bi dobili! Da li to znači da bi Vranjanci trebalo da imaju svoj jezik, Nišlije svoj, Užičani svoj i slično… Mislim, da li je neophodno da u gradskoj Skupštini Vranja radi osoba koja će se baviti simultanim prevodom kada dođe delegacija iz Beograda? U jezičkoj nauci se smatra da ljudi koji se bez teškoća sporazumevaju, govore jedan jezik. Možemo ga nazvati kako god hoćemo, ali u suštini, reč je o jednom jeziku koji ne zahteva prevodioca.
Lingvisti ocenjuju da je srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski zapravo jedan jezik, koji ima više različitih dijalekata, i da je ova podela nametnuta od strane političara i nacionalista. Najneverovatnija stvar je što političari iz našeg regiona, iz svih pomenutih novostvorenih država, insistiraju da imaju svoje prevodioce i u svetu, pa uporno pokušavaju da Evropskoj zajednici i Americi nametnu potrebu da je za prevođenje sa srpskog, bosanskog, hrvatskog i crnogorskog potrebno angažovati četiri osobe umesto jednu.
Američke diplomate su leta 2009. godine objavile interni dokument pod nazivom “Balkanska jezička problematika”, čime je utvrđeno da “srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski nisu četiri posebna jezika, već samo dijalekti jednog, odnosno regionalne verzije srpsko-hrvatskog jezika”. Amerikanci su tada ustanovili “da se varijacije srpskog, hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika mogu lako razumeti uz kratkotrajne vežbe, te da je nepotrebno da službenik koji se već obučio za, na primer, za hrvatski jezik, mora da prođe ceo kurs bošnjačkog kao da je reč o različitom jeziku”. Takođe se ističe da “svi veći američki univerziteti s uhodanim programima slovenskih jezika, uključujući Harvard i Univerzitet Kalifornije u Los Anđelesu, tretiraju ove dijalekte kao jedan jezik”.
Koliko se razlikuju srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski, najbolje su objasnili “nadrealisti” u humorističkoj emisiji “Top lista nadrealista”.
Aleksandra Veličković
Jezička mreža Verbalisti http://verbalisti.com
_
Učenje nemačkog uz video priloge: So sehen die Olympischen Spiele aus (VIDEO)
Kako spasiti ugrožene jezike i Beyonce u Speak Your Mind! (VIDEO)
U svetu postoji oko 7.000 različitih jezika, međutim čak polovina njih je ugroženo i na ivici nestanka. Vodeći svetski lingvisti, uz pomoć Gugla, pokrenuli su projekat za očuvanje ugroženih jezika. Kako je moguće spasiti jezike od zaborava sa novim tehnologijama tema je o kojoj govorimo u ovonedeljnoj TV emisiji “Speak Your Mind!”.
Drugi deo emisije govori o karijeri jedne od najuspešnijih pevačica današnjice – Beyonce. Sa samo 30 godina, ona je uspela da se ostvari na svim poljima – u poslu, ljubavi i životu. Saznajte kako je tekao razvojni put ove svetske zvezde…
_
Speak Your Mind! u ovoj nedelji: Rolingstonsi i kako treba oslovljavati žene (VIDEO)
Legendarni britanski bend „Rolingstonsi” najavili su da se povlače sa koncertne scene. Svoju odluku će objaviti naredne godine kada će i proslaviti svoj jubilej – pola veka na sceni. U današnjoj emisiji Speak Your Mind! Družimo se sa Stonsima!
Pre nekoliko godina u Briselu je stupio na snagu pravilnik po kom političari u Evropskom parlamentu moraju da koriste isključivo neutralan govor, pa su tako iz zvanične upotrebe, između ostalog, izbačene reči gospođa i gospođica. Umesto toga, žena treba da se oslovljava punim imenom i prezimenom i titulom, ukoliko je ima. Evropski parlamentarci se nadaju da će se ovakva praksa proširiti i u svakodnevnom govoru. Rasprava o rodno senzitivnom jeziku vodi se i u našem regionu, a kakvi su rezultati saznajemo uskoro.
_