Bila jednom dva brata, Jakob i Vilhelm Grim. Kada su porasli sakupljali su priče o prinčevima i princezama, šumama, zamkovima i magiji, ali i mračne sage o kanibalizmu, neslozi, ubistvima i zlim maćehama. A onda su pre tačno dve stotine godina objavili svoju prvu knjigu “Dečje i kućne bajke”. U njoj su bile bajkovite priče, među kojima i “Ivica i Marica”, “Crvenkapa”, “Princeza i žabac”, “Trnova Ružica” i “Snežana i sedam patuljaka”.
Tokom proteklih vekova bajke braće Grim imale su nebrojana izdanja i prevedene su sa nemačkog na 170 svetskih jezika. Pored Luterove verzije Biblije, “Dečje i kućne bajke” smatraju se za najpoznatije delo nemačke književnosti. Rukopisi braće Grim danas se čuvaju u njihovom muzeju u Kaselu, a 2005. godine uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine dokumenata. Njih ne čine samo bajke, već i mitovi, nordijske sage, legende, razni vidovi usmene narodne književnosti, priče o životinjama, poučne priče. Imali su izuzetan uticaj na sakupljače narodne usmene književnosti, pa i na našeg Vuka Stefanovića Karadžića.
Braća Grim su imala viziju. Želeli su da sačuvaju deo nemačkog kulturnog nasleđa od propasti. Početkom 19. veka, Nemačka je bila podeljena, ispunjena političkim nemirima, borbom za moć i vojnim pohodima. Jakob i Vilhelm su priželjkivali da se to promeni. Priželjkivali su ujedinjenu zemlju i jedinstven narodni duh. Krenuli su da istražuju nemački jezik i prikupljaju narodne mitove, sage i legende. U njihovo vreme to je bio pionirski posao. Nije bilo instituta za germanistiku kojima bi se obratili za pomoć, niti izdavača zainteresovanih za objavljivanje njihovih bajki. Nije se znalo ni šta će od njihovog dela preživeti vreme.
Činjenica da njihov rad, naročito prvih godina, nije nailazio na zanimanje ni stručnjaka, ni javnosti, nije im smetala. Od malih nogu navikli su da rade ono što im se sviđa. Ostali su bez oca još kao deca. Jakob je sa 17 godina otišao na fakultet u Marburgu, a godinu dana kasnije pridružio mu se mlađi Vilhelm.
Braća Grim, ipak, nisu uspela da završe svoj najobimniji projekt, a to je nemački rečnik, koji je objavljen stotinu godina posle njihove smrti. U ovom monumenatlnom poduhvatu, koji nadilazi granice jednog ljudskog života, učestvovalo je više od stotinu germanista.
Posle nekoliko semestara, Jakob je prekinuo studije i njih dvojica su započela sopstvena istraživanja, bez namere da od njih nešto i zarade. Novac su zarađivali na različite načine: radili su kao bibliotekari, novinari, bili su u diplomatskoj službi, profesori. Strast za prikupljanjem nemačkih bajki i legendi nije ih napuštala. I na kraju im je naizgled uzaludan posao kojim su se deset godina bavili doneo besmrtnost, a izdavačima širom sveta velika bogatstva i šanse da stalno prave nove izbore “najlepših bajki” za nove i nove generacije najmlađih.
U početku, braća su sakupljala više verzija iste priče, a onda su pravila selekciju. Zato su one u svakom sledećem izdanju bile malo drugačije. U izvornoj verziji “Pepeljuge” glavna junakinja ne dobija pomoć od dobre vile, nego od kestenja sa drveta koje raste na grobu njene majke, a zlim sestrama su golubovi iskopali oči. A, u njihovoj priči “Ivica i Marica”, brat i sestra se nisu izgubili slučajno u šumi, već su ih tamo namerno ostavili roditelji, koji nisu imali sa čime da ih prehrane.
Mada je njihova prva knjiga naslovljena “Dečje i kućne bajke”, ona nije pisana za decu. Braća su svoj rad smatrala naučnim, a te priče su, po njihovoj prvobitnoj zamisli, trebalo da se koriste za akademske studije, pa je njihov sadržaj bio namenjen odraslima. Međutim, kada su knjige postale popularne suočili su se sa ozbiljnim kritikama. Crkveni velikodostojnici smatrali su da nisu pisane u hrišćanskom duhu. Zato je treći brat Grim, koji se zvao Emil i ilustrovao bajke, dodao niz hrišćanskih simbola na slikama. Na primer, na noćnom stočiću Crvenkapicine bake stajala je Biblija.
Od prvog izdanja, štampanog u 900 primeraka, pa do pred kraj života braće Grim, (od 1812. do 1964) “Dečje i kućne bajke” su 17 puta štampane, tako da su oni imali dovoljno vremena da ih koriguju. Grimovi su želeli po svaku cenu da sačuvaju ono što se prenosilo kroz generacije i cenzurisali su ih usput, po potrebi. Kako su bajke postajale konzervativnije, bivale su sve popularnije. Roditelji su se konačno osećali prijatno, dok su ih čitali deci pred spavanje. Tokom 1970. u Nemačkoj su uvrštene u školsku lektiru, a u 20. veku zadržale su status druge po redu popularne knjige u ovoj zemlji, odmah iza Biblije.
Sada, dva veka kasnije, svi još znaju priče o “Hrabrom krojaču”, “Uspavanoj lepotici”, “Mačku u čizmama”, “Vuku i sedam jarića”, “Palčiću”, čak i ako su neki detalji nestali kroz istoriju. To navodi na pitanje, da nisu Jakov i Vilhelm redigovali svoje priče, da li bi one preživele do danas i da li bi milioni dece tokom dva veka slušali pred spavanje priču o naivnoj devojčici koja veruje pogrešnoj osobi na putu ka kući njene bake ili mladoj ženi koja ne može da se probudi iz dubokog sna, sve dok je ne poljubi prava osoba? Upravo zahvaljujući neprekidnim korekcijama, bajke braće Grim su postale bezvremene, što na neki način potvrđuje i tek objavljena knjiga “Bajke iz braće Grim” Filipa Pulmena.
ZABRANJENE BAJKE
U vreme Trećeg rajha, priče braće Grim korišćene su za podsticanje nacionalizma. Zato su po završetku Drugog svetskog rata bajke bile zabranjene u nemačkim školama, pod izgovorom da je u njima pronađen koren nacizma, odnosno da su pomogle formiranju poželjnih karakteristika prosečnog Nemca – poslušnosti, glorifikaciji nasilja, disciplini i nacionalizmu.
Britanski major Ti Džej Leonard tvrdio je da su one pomogle da Nemci svoju decu nauče “raznim vrstama varvarizama” i olakšali im da se uklope u ulogu egzekutora. Nemački pisac Ginter Birkenfeld smatrao je da se u bajkama nalazi odgovor na pitanje kako su Nemci uspeli da podnesu zverstva koja su se događala u Aušvicu. Za vreme “progona” knjige iz učionica i vrtića u Nemačkoj, priče braće Grim našle su svoje mesto u Holivudu pod okriljem Volta Diznija.
Autor: Dragana Matović
Priče braće Grim bile su početna osnova na kojoj je Volt Dizni gradio svoju imperiju. Dizni je 1937. godine ekranizovao bajku “Snežana i sedam patuljaka” u kojoj je prikazana pobeda dobrog nad zlom, popularna tema koju je Dizni ponovo uspešno iskoristio 1959. godine u produkciji “Uspavane lepotice”. Prošle godine bajke braće Grim doživele su dve nove filmske projekcije; u nastavku donosimo trejler filma “Mirror Mirror” sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi:
_
Pogledajte trejler filma The Brothers Grimm
