Ознака: JEZICI

Kursevi jezika, korisne informacije, istorija i zanimljivosti o jezicima

Објављено

Udruženje profesora engleskog jezika u Srbiji sa jezičkom mrežom Verbalisti o ulozi novih medija u učenju i sprovođenju nastave engleskog jezika

Udruženje profesora engleskog jezika u Srbiji (ELTA)razgovaralo je s predstavnicima “Prodirekta“ i regionalne jezičke mreže Verbalisti o ulozi i korišćenju društvenih mreža i zabave u nastavi engleskog jezika

Udruženje profesora engleskog jezika u Srbiji sa jezičkom mrežom Verbalisti o ulozi novih medija u učenju i sprovođenju nastave engleskog jezika

Beograd, Srbija – 20. april 2012 – Društvene mreže su poslednjih godina postale glavna platforma za komunikaciju, naročito kad su mladi u pitanju koji su gotovo non-stop u kontaktu preko Fejsbuka i Tvitera koristeći laptopove i mobilne telefone. Redovno objavljujemo svoje statuse i komentarišemo (ne)obične stvari koje nam se dešavaju, pišemo po “zidovima” prijatelja na Fejsbuku ili jednostavno “tvitujemo” o svemu i svačemu. Snaga društvenih mreža je takva da ako se neka vest ili informacija nije pojavila na Tviteru, Fejsbuku ili Linkdinu – onda kao i da se nije ni desila. Настави са читањем “Udruženje profesora engleskog jezika u Srbiji sa jezičkom mrežom Verbalisti o ulozi novih medija u učenju i sprovođenju nastave engleskog jezika”

Објављено

Ko su najprevodjeniji autori?

Vilijam Šekskpir (William Shakespeare)
Iako se razlikuju, svaki od tri prikazana portreta Šekspira ima svoje pobornike među stručnjacima kad je u pitanju njegova verodostojnost

Otac boljševičke revolucije Vladimir Ilić Lenjin našao se na petom mestu Uneskove liste najprevođenijih autora ikad, visoko iznad po književnosti čuvenijih Rusa – Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, koji je na 17. mestu, i Lava Nikolajeviča Tolstoja, na 24. mestu.

U prvoj petorci, inače, dominiraju Englezi: najpoznatija autorka krimića Agata Kristi je ubedljivo najprevođenija, tvorac neprevaziđenih pozorišnih komada Vilijam Šekspir je na trećem mestu, a na četvrtom je književnica i autorka brojnih dečjih knjiga Enid Blajton.

Drugi na Uneskovoj listi je pionir naučne fantastike, Francuz Žil Vern, dok je najpoznatiji američki autor horor fantastike Stiven King na devetom mestu.

“Kraljice ljubavnih romana”, Engleskinja Barbara Kartland i Amerikanka Danijel Stil zauzele su šesto i sedmo mesto, a najpoznatiji pisci bajki ikad – Danac Hans Kristijan Andersen i nemačka braća Grim, Jakob i Vilhem, našli su se na osmoj, odnosno desetoj i 11. poziciji.

Osim Lenjina, koji je pre svega bio revolucionar i političar, još jedan lik kojem književnost nije zanimanje zauzeo je visoku poziciju – papa Jovan Pavle drugi rangiran je kao 22.

Reč je o podacima Uneskove elektronske baze podataka u kojoj se nalazi više od dva miliona naslova, 500.000 autora iz 148 zemalja.

Žil Vern (Jules Verne)
Vladimir Ilič Lenjin (Wladimir Iljitsj Lenin)
Vilijam Šekskpir (William Shakespeare) – Iako se razlikuju, svaki od tri prikazana portreta Šekspira ima svoje pobornike među stručnjacima kad je u pitanju njegova verodostojnost
Enid Blajton (Enid Blyton)
Barbara Kartland (Barbara Cartland)
Agata Kristi (Agatha Christie)
Објављено

Moć jezika i kako oslovljavati žene (VIDEO)

Rodno osetljivi jezik

Pre nekoliko godina u Briselu je stupio na snagu pravilnik prema kojem političari u Evropskom parlamentu moraju da koriste isključivo neutralan govor, a samim tim i izbace iz rečnika termine gospođica ili gospođa. Umesto toga žena mora da se oslovljava punim imenom i prezimenom i titulom, ukoliko je ima. Evropski parlamentarci se nadaju da će se ovakva praksa proširiti u svim institucijama, ali i u svakodnevnom govoru. Rasprave o rodno senzitivnom jeziku počela je da se vodi u našem regionu. Kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?

_

Објављено

Nemački jezik na visokoj ceni u južnoj Evropi

GLS je dva puta proglašena za najbolju jezicku skolu u Nemačkoj
Škola GLS u Berlinu koju Verbalisti zastupaju dva puta je proglašena za najbolju jezičku školu u Nemačkoj. Pogledajte kurs nemačkog za mlade ovde ili jezičke programe za odrasle ovde

Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robustnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije. Međutim, očekivanja nemačkih eksperata vezana za nagli skok radnih migranata u Nemačku iz zemalja Evropske unije zapalih u ekonomske probleme nisu se opravdala. Smatra se da je glavni razlog za to jezička barijera, pošto je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji nemački jezik u školama retko zastupljen. Većinu radnih mesta u Nemačkoj nude manje firme, a kako bi se posao dobio neophodno je znanje nemačkog jezika.

Zato su stanovnici sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik. Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno medju mladima. U Španiji je 2011. bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea. Nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika primećen je i u drugim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).Kursevi nemackog jezika u Berlinu

Broj stranaca u Nemačkoj je prošle godine povećan za 177.300 ili 2,6 odsto, na sedam miliona koliko ih ima stalni boravak u ekonomski najjačoj članici EU, što je rekordan broj u poslednjih 15 godina. U maju prošle godine Nemačka je otvorila svoje tržište rada za građane istočnoevropskih zemalja koje su postale članice EU. Ubrzan priliv gastarbajtera eksperti obrazlažu i boljim uslovima za zapošljavanje. Sa druge strane u poslednjih pet godina povećan je i broj lica koja su u Nemačkoj dobila dozvolu za neograničen boravak, a dolaze iz zemalja koje nisu članice unije.

Објављено

Glumac Ivan Tomić pokazuje kako može da se prepeva srpska narodna pesma na engleski jezik (VIDEO)

Verbalisti intervju: Ivan Tomić, glumac Beogradskog dramskog pozorišta

Malo pozorište “Duško Radović” gostovalo je 2008. godine u Japanu, gde je učestvovalo na međunarodnom festivalu u Okinavi. Popularna predstava “Okamenjeni princ”, danskog reditelja Marka van der Veldena, po poemi Šveđanke Heninge Mankel, dobila je veoma dobre kritike, a za uspeh celog tima najzaslužniji su glumci Ivan Tomić i Goran Jevtić, koji su japanskoj publici uspeli da prenesu emociju predstave i to na drugom jeziku.

Ivan Tomic prepevava srpsku narodnu na engleski jezik“Jedina prepreka koja je stajala na putu za Okinavu bio je jezik. Na kraju se i to lako rešilo i otputovali smo krajem jula”, objašnjava Ivan Tomić koji je tokom ovog boravka razbio predrasude o Japanu. Najpre je otišao u restoran gde obeduju obični radnici, jer dobar glumac na taj način najlakše prikuplja informacije za buduće likove. Utisci sa putovanja su mnogobrojni: aerodromska pista u Osaki napravljena je na veštačkom ostrvu; američki vojnici u subotnjem izlasku u grad; osoblje hotela koje ne izgovara ni jednu reč, a da se prethodno odmereno ne nasmeši; ljudi koji vam, ukoliko ih pitate za neku informaciju, naširoko objašnjavaju, ali na japanskom; grobnice bližnjih u neposrednoj blizini kuće u kojoj živite. Ivan nam je opisao i veliki akva park na Okinavi koji vredi posetiti ne samo zbog zabave i tehnologije, već i da biste bolje razumeli pacifičku kulturu i način življenja.

Naš razgovor s glumcem Ivanom Tomićem zatim se iz Japana preselio na domaći teren, tačnije na jednu neobičnu temu – da li je i kako je moguće prepevati izvornu srpsku narodnu pesmu na engleski, naravno u domenu “glumačkog ostvarenja”.
_

Објављено

Hit lista Verbalista spojila jezike i note

Hit lista VerbalistaBeograd, Srbija – 16. april 2012 – U skladu s težnjom da predstavi muziku kao jedan od važnih načina svakodnevne komunikacije, jezička mreža Verbalisti danas je zvanično promovisala muzičku rubriku HIT LISTA VERBALISTA. Ta rubrika se s društvenih mreža doselila u radijski etar još 12. decembra 2011. godine kada su je urednici popularne emisije Automedija u svom 162. radijskom izdanju uvrstili kao redovnu rubriku programa.

Hit lista Verbalista na Verbalisti YouTube kanalu
Hit lista Verbalista na YouTube kanalu regionalne komunikacijske mreže

Predlozi pesama koje su fanovi te mreže proteklih nedelja slali preko Verbalisti Facebook stranice, YouTube kanala ili mejlom dovele su mnoge svetske zvezde i na jezičke radio talase. Na plej listi Verbalisti YouTube kanala pronašli smo sledeće hitove: “Gotye” i numera “Somebody That I Used To Know”, zatim Melanie Fiona s pesmom “Monday Morning”, Adele i “Rolling In The Deep”, kao i legendarni bend “Queen” s čuvenom “pobedničkom” pesmom “We are The Champions”, da pomenemo neke.

U međuvremenu, pojedina vodeća imena iz sveta muzike pobrinula su se da se note Verbalista čuju još glasnije u celom regionu bivše Jugoslavije. Zahvaljujući podršci koju je dobila od vrhunskih muzičara i bendova, poput Vlatka Stefanovskog, Vlade Georgieva, kompozitora i vođe benda “Balkanika” Sanje Ilića, pevačica Kaliopi i Lene Kovačević, najboljeg britanskog sving benda “Jive Aces”, kao i poznatog svetskog gitariste Stenli Džordana, jezička mreža Verbalisti pokazuje da muzika može da bude u isto vreme zabavna i moćno sredstvo komunikacije.

O programu Automedija
Program Automedija, koji se nalazi u vlasništvu medijske grupe B2B Interactive, emituje se na radio Novostima u Beogradu i tridesetdve nacionalne i regionalne radio stanice u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Automedija oživljava uspomene, strasti i interesovanja slušalaca predstavljajući svet muzike, filma, mode i putovanja prepoznatljivim savremenim i dinamičnim dizajnom autora i vlasnika emisije.

Објављено

Jezičko obrazovanje u Srbiji i na Balkanu u porastu, prenosi nemački ICEF rezultate studije Prodirekta

Vodeća edukativna organizacija u Evropi nemački ICEF objavio je u svom martovskom izdanju “Monitoringa” studiju kompanije PRODIREKT, u čijem vlasništvu se nalazi i jezička mreža Verbalisti, o ulaganju roditelja u jezičko obrazovanje svoje dece. Настави са читањем “Jezičko obrazovanje u Srbiji i na Balkanu u porastu, prenosi nemački ICEF rezultate studije Prodirekta”

Објављено

Nov rečnik u službi recesije

govor i recnik ekonomske krizeModa eufemizama uzela je maha u vreme ekonomske krize u pokušaju vladajućih snaga da nađu što komplikovaniji izraz za kamuflažu sopstvenih neuspeha. Tako se sve češće mogu čuti komplikovane igre reči poput “dobro je jer je manje loše nego što bi moglo da bude da je još gore“. Sve vlade u Zapadnim zemljama jako dobro govore “krizni jezik”, mada se čini da Francuska prednjači, naročito kada je u pitanju uvođenje novih reči i fraza u službi velike recesije.

PAD PORASTA – Jedna od onih čarobnih jezičkih formula kojima se stvarnost pokušava predstaviti lepšom nego što jeste.
“Podaci pokazuju poboljšanje situacije s tendencijom pada porasta broja nezaposlenih”, izjavio je, tako, nedavno francuski predsednik Nikola Sarkozi, komentarišući zvaničnu statistiku za februar. Uzgred, broj nezaposlenih u Francuskoj je već mesecima u stalnom rastu: u januaru je porastao za 0,5 odsto, u februaru za 0,2, a na birou rada evidentirano je 2.867.000 ljudi.

NEGATIVNI RAST – Još jedna od omiljenih floskula iz krizne lingvističke kuhinje. Predstavlja, u stvari, smanjenje bruto društvenog proizvoda, odnosno smanjenje stvaranja nacionalnog bogatstva.

RECESIJA – Omiljena reč za krizu i pad svih ekonomskih indikatora.

REDEFINISANJE PRISUSTVA – Način da se uvijeno najavi delokalizacija preduzeća.

DELOKALIZACIJA PREDUZEĆA – Put da se ”učenije” saopšti da domaća firma kreće u potragu za jeftinijom radnom snagom u inostranstvu, što znači i sigurno otpuštanje domaćih radnika.

TAKSA ZA DELOKALIZACIJU – Jezička formula koja se ovih dana često pojavljuje u francuskoj predizbornoj kampanji, a predviđa, u stvari, dodatni porez na uvoz, čime poskupljuje roba domaćih firmi proizvedena u inostranstvu.

REFORMA POSLOVNOG SEKTORA – Najava otpuštanja u određenim branšama.

PLAN SOCIJALNOG I EKONOMSKOG RESTRUKTURIRANJA – Otpuštanja na veliko.

NEURAVNOTEŽENA PRERASPODELA VREDNOSTI – Prekomerno bogaćenje s jedne strane, i sve veće siromaštvo, s druge.

ekonomski eufemizamASIMETRIČNI UTICAJ KRIZE – Sve više siromašnih i nestajanje srednje klase.

NEDOSTATAK FINANSIJSKE VIDLJIVOSTI – Definicija kojom zainteresovani saznaje da, prostije rečeno, nije platežno sposoban.

DOTERIVANjE BUDŽETA – Smanjenje budžeta, odnosno zavrtanje državnih slavina.

SOLIDARNO USAGLAŠAVANJE POREZA – Najava da će bogatiji plaćati više, da bi se sprečilo sve veće siromašenje najnižih slojeva.

REFORMSKA AGENDA – Dobar način da se najavi stezanje kaiša.

Narodu će, valjda, kroz ovako kulturno ophođenje i učenije izraze, i kriza lakše pasti.

Izvor: Novosti