Paragvajci su se našli u samom vrhu po osećaju sreće
Galupov institut za ispitivanje javnog mnjenja objavio je rezultate istraživanja prema kojem su najsrećniji u svetu građani Paname, dok se Srbi nalaze na 143. mestu od ukupno 148 anketiranih država, javio je AP.
40 godina ratovanja, 5 miliona raseljenih ljudi i moćni narko karteli nisu dovoljno jaki da kolumbijski narod učine nesrećnim
Anketa je sprovedena u 148 država, u kojoj je u svakoj od njih odgovorilo po 1.000 ljudi i to na pet pitanja – da li se dobro osećaju, da li se prema njima ponaša sa poštovanjem, da li se dosta smeše i smeju, da li su nešto interesantno naučili ili učinili i da li se osećaju srećnim.
Na svih pet pitanja najviše pozitivnih odgovora dali su građani Paname na prvom mestu sa 85 odsto koliko ima i Paragvaj, slede Salvador na 3. mestu sa 84 posto pozitivnih odgovora, zatim Venecuela 84, Trinidad i Tobago 83, Tajland 83, Gvatemala 82, Filipini 82, Ekvador sa 81 odsto i Kostarika takođe sa 81 odsto pozitivnih odgovora.
Srbi su na 143. mestu sa 52 odsto pozitivnih odgovora, dok su ispod njih stanovnici Jemena sa 52, Gruzije sa 52, Iraka sa 50, Jermenije sa 49 i na dnu je Singapur sa 46 odsto.
I građani Gvatemale našli su se među najsrećnijima i pored višedecenijskog rata
U analizi ankete, AP navodi da najsrećniji ljudi ne žive u najbogatijoj zemlji sveta Kataru. Oni nisu ni u Japanu gde ljudi najduže žive, a niti je Kanada koja ima najviše akademskih građana, ušla među prvih deset u svetu.
Anketom je bilo obuhvaćeno skoro 150.000 ljudi širom sveta.
Među prvih 10 zemalja sveta, čak sedam je iz Južne Amerike. Siromašna Gvatemala je na visokom sedmom mestu mada je u zemlji vođen višedecenijski građanski rat nakon kojeg je usledio veliki kriminal bandi i najviša stopa samoubistava u svetu.
Ljudi koji su prijavili najmanje pozitivnih emocija žive u Singapuru, bogatoj i uređenoj državi-gradu koji se svrstava među najrazvijenije u svetu.
Neke druge bogate zemlje su takođe došle iznenađujuće nisko na listi, pa su tako Nemačka i Francuska izjednačene sa siromašnom afričkom državom Somalilendom (deo Somalije) na 47. mestu.
Nije iznenađenje što su među devet zemalja na dnu tabela zemlje kao što su Irak, Jemen, Avganistan i Haiti, navodi AP i ističe da su Sjedinjene Američke Države na 33. mestu.
Google je sastavio listu najtraženijih pojmova od 1,2 triliona pretraga na 146 jezika koliko ih je bilo u 2012. godini. Na prvom mestu našla se pevačica Vitni Hjuston, a odmah iza nje je pesma Gangnam style, dok je treće mesto zauzela oluja Sendi.
Na listi zatim slede promocija iPad 3 i izlazak nove verzije kompjuterske igre Diablo III.
U prvih deset su i Kejt Midlton, Olimpijske igre održane letos u Londonu, 15-godišnja Kanađanka Amanda Tod koja je izvršila samoubistvo zbog zlostavljanja preko interneta, glumac Majkl Klark Dankan koji je preminuo jesenas i Zakon za zaustavljanje online piraterije.
Naši životi su čista matematika. Sve što nas okružuje vezano je za brojke i proračune. Muzika je usko povezana sa matematikom, sva tehnološka dostignuća baziraju se na temeljima ove nauke, zapravo matematika je svuda oko nas. Ipak, strah od matematike i dalje vlada, a najnovija istraživanja pokazala su da su građani Srbije u samom svetskom vrhu po strahu od matematike.
Komunikacijska i jezička mreža Verbalisti rado se odazvala pozivu da se uključi u projekat “Maj mesec matematike”. Verbalisti će kao jedan od glavnih medijskih pokrovitelja pratiti aktivnosti pomenutog projekta širom Srbije i dati svoj doprinos buđenju radoznalosti i podsticaju da se i mi Verbalisti u što većem broju opredelimo za put nauke.
Dokument o ispitivanju doživljaja matematike i odnosa prema korišćenju matematike u svakodnevnom životu možete preuzeti na sledećem linku: Koliko se građani Srbije plaše matematike?
Nemаčki mediji su prikaz istraživanja sa prestižnog američkog univerziteta Yale naslovili "Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“
Nemci su prikaz istraživanja dvojice naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Jel (Yale) naslovili “Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“
Ekonomista Kit Čen (Keith Chen) sa pomenutog američkog univerziteta napravio je studiju: “Efekti jezika na ekonomsko ponašanje: stopa štednje, zdravstveno ponašanje, penziona štednja“ koja se bazira na razlikovanju jezika prema odnosu između sadašnjeg i budućeg vremena.
Ekonomista Kit Čen (Keith Chen)
Tako nemački jezik spada u one jezike u kome je ta razlika slaba, pa u nemačkom potpuno identična rečenica, zavisno od konteksta, može značiti “Sunce sija“, ali i “Sunce će sijati“, u engleskom jeziku, međutim, rečeničkom formulacijom pravi se jasna razlika između onoga što se događa sada i onoga što će se dogoditi sutra ili u daljoj budućnosti.
Istraživanje navodi primere 122 jezika od kojih je samo 35 slično nemačkom, a ostali imaju tvrdo razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti. Čen, kao i njegov kolega sa istog univerziteta Danijel Kazasanto tvrde da ovaj jezički odnos između sadašnjosti i budućnosti utiče na način mišljenja ljudi kao i na njihovo ponašanje, pa i ekonomsko.
Da li su ljudi u čijim je jezicima razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti snažno više skloni da misle na kratkoročnu nego na dugoročnu dobit, zapitali su se američki naučnici i izgleda odgovorili na to pitanje potvrdno.
“To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja“, rekao je Čen. “Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi“, dodaje Danijel Kazasanto.
Čen tvrdi da ljudi sa jezikom u kome je razlika između sadašnjeg i budućeg vremena mekša, više štede, manje puše, sportski su aktivniji, jednom rečju, aktivnije se spremaju za budućnost. Ili još konkretnije: kod njih je za 13 odsto manja verovatnoća da će biti debeli, za 29 odsto je verovatnije da će se baviti sportom, a za 24 odsto ređe su strasni pušači.
Zanimljivo je da apsolutno svi jezici iz našeg okruženja spadaju u grupu koja, prema Kitu Čenu, ne haje mnogo za budućnost.
Pre nekoliko godina u Briselu je stupio na snagu pravilnik prema kojem političari u Evropskom parlamentu moraju da koriste isključivo neutralan govor, a samim tim i izbace iz rečnika termine gospođica ili gospođa. Umesto toga žena mora da se oslovljava punim imenom i prezimenom i titulom, ukoliko je ima. Evropski parlamentarci se nadaju da će se ovakva praksa proširiti u svim institucijama, ali i u svakodnevnom govoru. Rasprave o rodno senzitivnom jeziku počela je da se vodi u našem regionu. Kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?
“To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja“, rekao je Čen. “Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi“, dodaje Danijel Kazasanto.
