Kursevi stranih jezika i studiranje u inostranstvu
Intervjui, stavovi, misljenja i izjave
On je čovek koji već duže vreme mašta da oženi Srpkinju. Nekoliko puta je boravio u Srbiji, a ovog leta je ponovo došao kod nas sa svojim bendom kao gost Nišvil džez festivala. U današnjoj emisiji Speak Your Mind! razgovaramo sa pevačem čuvene grupe Osibisa – Gregom Kofi Braunom.
Ambasador UNICEF-a, proslavljeni teniski as Novak Đoković nedavno je posetio vrtić „Ispod lipa“ u Lešnici, opština Loznica, sa ciljem da podigne svest o značaju ulaganja u rani razvoj i učenje u ranom detinjstvu. Tokom posete, Đoković se družio sa decom i razgovarao sa njihovim roditeljima i starateljima.
„Danas sam se opet uverio koliko je vrtić jedno jedinstveno i posebno mesto za decu, gde deca mogu da se druže i kroz igru uče i razvijaju svoju kreativnost i talente, gde dobijaju šansu za najbolji početak u životu. Naša zajednička odgovornost je da obezbedimo da sva deca u Srbiji dobiju ovakvu mogućnost kako bi mogli da se bolje suočavaju sa izazovima i rizicima tokom čitavog života i postanu odgovorni roditelji i građani,“ rekao je Novak Đoković koji se prošle godine priključio UNICEF-u da podrži njegov rad u oblasti ranog razvoja dece i inkluzivnog predškolskog obrazovanja.
Srbija ima jednu od najnižih stopa ukjučenosti dece u predškolski sistem u Evropi (približno 44%, u poređenju sa 85% u zemljama članicama EU). Participacija dece pripadnika nekih nacionalnih manjina, dece koja žive u siromaštvu ili dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je čak i niža (romska deca 8%, deca u najsiromašnijim porodicama 22%, deca iz seoskih područja 29%). Istovremeno, postojeće predškolske ustanove su u lošem fizičkom stanju i nedostaju im programi koji su prilagođeni za decu čije se životne okolnosti razlikuju u odnosu na većinu.
„Deci iz najugroženijih grupa je najpotrebnija podrška. Neprihvatljivo je da u rane predškolske programe nije uključeno čak više od polovine dece u zemlji. Srbija nije ni velika ni bogata zemlja. Ali baš zbog toga treba da ulaže u svoje najvrednije potencijale, u razvoj ljudskih resursa. Postoje svi dokazi da je ulaganje u rani razvoj najisplativija od svih investicija.Talenti se razvijaju od malena. Zato treba požuriti. Detinjstvo je sada i ne može da se odloži. Nema reprize,” rekla je Judita Rajhenberg, direktorka UNICEF-a u Srbiji, i zahvalila se Novaku Đokoviću za podršku.
Kroz igru i druženje više od četrdesetoro dece je našem najboljem teniseru i ambasadoru UNICEF-a pokazalo svoj vrtić i dvorište, umeće u crtanju i različitim igrama, da bi se na kraju okušali i u kratkoj partiji tenisa na mini terenu od recikliranog materijala.
Nakon posete vrtiću u Lešnici, Novak Đoković se sastao sa redovnim donatorima UNICEF-a i zahvalio im se za podršku koju pružaju radu ove organizacije u Srbiji za dobrobit dece.
“Vaša podrška omogućava deci u Srbiji najbolji početak i zdrave osnove za budući život odgovornih građana i roditelja… a možda i šansu da osvajaju grend slem turnire”, rekao je Djoković u obraćanju donatorima, članovima “Kluba prijatelja UNICEF-a”.
Redovni donatori za programe UNICEF-a u Srbiji su ljudi dobre volje, pojedinci i kompanije, koji redovnim mesečnim donacijama, velikim ili simboličnim, doprinose zaštiti i ostvarenju dečijih prava, poboljšanju uslova u kojima deca rastu i razvijaju se, pomažu deci kojima je pomoć najpotrebnija.
„Biti član Kluba prijatelja UNICEF-a znači biti prijatelj dece. To je naša obaveza i velika čast“, poručio je ambasador UNICEF-a u Srbiji Novak Đoković.
The Brand New Heavies su 1985. godine osnovali dugogodišnji školski drugovi iz londonskog predgrađa Ealing – bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy. U početku su bili instrumentalna postava inspirisana pločama Džejmsa Brauna i grupe Meters. Trio je uskoro počeo da snima sopstvenu muziku, a prvi veliki podstrek u karijeri bio je kada su se ti demo snimci zavrteli u uticajnom klubu “Cat in the hat”. Povremeno dodajući duvačku liniju, The Brand New Heavies su izgradili kultni status na londonskoj klupskoj sceni, a ti dani se danas s pravom nazivaju “zorom” acid džeza. Eksluzivno za komunikacionu i jezičku mrežu Verbalisti gitarista i jedan od osnivača benda Sajmon Bartolomju otkriva kako je to izgledalo nekada i u kom smeru se muzika danas kreće…
U našem društvu volontiranje tek počinje da dobija na značaju. Jedan od razloga je i nesvesnost, naročito kod mladih ljudi, koliko volontiranje može da nam pomogne u životu i daljoj karijeri. Poremećeni odnosi na našem tržištu i u društvu doveli su do toga da se na volontiranje, tj. na rad bez nadoknade, ne tako davno gledalo s podsmehom ili pak sumnjičavo, jer ako za nekog radimo a on nas ne plaća, onda nas takva osoba ili firma izrabljuje.
U današnje vreme iskusni profesionalci veoma teško nalaze dobro zaposlenje, dok je to za mlade bez ikakvog iskustva gotovo nemoguće. Da li želite da izađete iz začaranog kruga u traženju posla koji karakteriše sledeća izjava poslodavca: “Da imate bar nekog iskustva mi bismo možda i mogli da nađemo nešto za vas”. Ali kako doći do radnog iskustva ako većina poslodavaca nije u mogućnosti da vam pruži tu prvu šansu? Upravo volontiranjem. Ipak, to bi bila samo jedna od mnogih prednosti volontiranja. Na sreću, poslednje godine, iako teške, u našem regionu su donele pozitivne promene u mišljenju i stavu mladih prema volontiranju. U prilogu koji donosimo otkrivamo zašto je dobro biti volonter.
Optimizam polako nestaje sa naših prostora, dok slika današnjeg života ne obećava puno. Države u Evropi su sve bliže bankrotu, a prostesti širom sveta su iz dana u dan sve masovniji. Razloga za nezadovoljstvo ima na pretek, ali isto tako ne možemo da kažemo da nam je potpuno ponestalo razloga za radost.
U našem regionu i dalje postoje mladi ljudi koji u pozitivnoj energiji vide lek za krizu, a jedan od njih je mladi glumac Miloš Biković koji se proslavio filmom „Montevideo“. Miloš smatra da treba da obratimo mnogo više pažnje na lepe stvari i pozitivne događaje.
_
U ovonedeljnoj emisiji “Speak Your Mind!” predstavljamo Elinu Duni, džez pevačicu rodom iz Albanije i koja dugi niz godina živi i radi u Švajcarskoj. Elina je široj javnosti poznata kao jedna od retkih pevačica koja svoju muziku izvodi na desetak različitih jezika.
Da li ste spremni za jednu krajnje neobičnu šetnju? Vodimo vas u najluđe svetske barove. Ispijanje pića u nekom od ovih restorana predstavlja pravu avanturu a mesta u kojima se nalaze ti ludi barovi postala su prave turističke atrakcije. Pa, da krenemo…
_
_
_
Javne ličnosti sve češće viđamo u medijima kad su u pitanju teme i pitanja od javnog značaja, zatim se mnogi pojavljuju kao zaštitna lica raznih proizvoda i usluga ili kao podrška političkim partijama, a u poslednje vreme stižu na medije i kao borci za ljudska prava. Iako se mnogi slažu da su ovakvi potezi popularnih umetnika pozitivni, sve je više i onih koji se takvim PR nastupima javnih ličnosti protive.
Pogledajte zašto reditelj Srđan Dragojević smatra da je pozitivna uloga javnih ličnosti u našem društvu prenaglašena i potrošena u intervjuu koji donosimo u nastavku:
Pripremili smo za vas novu letnju poslasticu – Vodimo vas na Nisville, najveći džez festival u regionu jugoistočne Evrope koji se održava od 16 do 19 avgusta! O festivalu danas za emisiju “Speak Your Mind!“ govori direktor Nišvila Ivan Blagojević.
Glumac Beogradskog dramskog pozorišta Ivan Tomić, ujedno i stendap (stand-up) komičar, ima jednu neobičnu naviku: da prepevava narodne pesme na engleski jezik. Za nekoliko minuta čućemo kako to zvuči!
_
_