Категорија: Studiranje u inostranstvu

Vesti, prilozi i saveti u vezi sa upisom i studiranjem u inostranstvu

Објављено

Studiranje i rad u inostranstvu: Počela primena zakona koji brani inostranim studentima produženog školovanja koji dolaze van EU da rade tokom i nakon studiranja u Velikoj Britaniji

Britanska vlada je nedavno predstavila nova pravila koja se tiču oduzimanja prava inostranim studentima koji su na produženom/dodatnom školovanju a ne pripadaju državama Evropske unije da rade part-time poslove tokom studiranja u Velikoj Britaniji. Pored toga, od studenata koji dolaze van EU od sad se zahteva da odmah napuste zemlju po završetku svog školovanja, a ukoliko žele, mogu da apliciraju za radnu vizu ali isključivo izvan Velike Britanije, odnosno u svojoj matičnoj zemlji. Nova imigraciona pravila odnose se na studente produženog obrazovanja koji pohađaju programe bez mogućnosti sticanja univerzitetske diplome na kraju studija.

Studiranje i zaposlenje u Engleskoj

Promene u zakonu nalažu sledeće:

  • Počev od 3. avgusta, novi studenti koji dolaze izvan EU da studiraju na britanskim državnim koledžima i institucijama produženog obrazovanja izgubili su pravo na rad više od 10 sati nedeljno, kao i pravo na puno radno vreme između semestara.
  • Od 12. novembra, tim studentima neće biti dozvoljeno da apliciraju za radnu vizu po završetku studija dok ne napuste zemlju i to urade u svojoj matičnoj zemlji.
  • Od 12. novembra na snagu takođe stupa i pravilo po kojem će rok važenja studentske vize za produženo školovanje biti smanjen sa tri na dve godine. Studentima će biti zabranjen produžetak viza ukoliko se ne uputi dokaz o napretku tokom studiranja ili ako edukativna institucija u koju su upisani nije deo ili nema zvaničnu saradnju sa akreditovanim univerzitetom.
Protesti koji su usledili nakon objavljivanja izmena Britanskog imigracionog zakona
Protesti koji su usledili nakon objavljivanja izmena Britanskog imigracionog zakona

Imigraciono odeljenje ovakav postupak objašnjava kao reakciju na nastalu situaciju u kojoj sve više ljudi produženo obrazovanje (nakon završene srednje škole) u Velikoj Britaniji koriste kao način za dobijanje radne dozvole, a zatim i za trajno naseljenje u njoj. Smatra se da bi ljudi koji dođu da studiraju, izričito trebali da dolaze iz tog razloga i da bi sistem morao da bude takav da ne dozvoljava zloupotrebu korišćenja prava na produženo školovanje.

Jedan od glavnih argumenata ministara u britanskoj Vladi je da postoje dokazi da mnogi savetnici i advokati koji pružaju usluge u pribavljanju radnih dozvola preporučuju svojim klijentima da se upišu na koledže i obrazovne ustanove za produženo ili dodatno obrazovanje kao najbrži i najsigurniji put za dobijanje radne dozvole.

Ovo svakako nije sveža tema. Još ranije se o govorilo o takvoj drastičnoj promeni u Velikoj Britaniji, ali ona nije zaživela zahvaljujući različitim uticajnim ljudima, poput čuvenog preduzetnika i pronalazača Džejmsa Dajsona. On je istakao da takva politika „istreniraj, pa izbaci“ nije dobra i da granice Velike Britanije treba da ostanu otvorene i za takve studente. On navodi kako studentima van Evropske unije treba omogućiti britansko obrazovanje, ali da im se takođe i dozvoli da ga primene na teritoriji Velike Britanije jer će na taj način njihove ideje i inventivnost stvoriti tehnologiju za izvoz širom sveta.

Opet, mnogi ostaju pri pozitivnom stavu što se tiče eliminisanja veze između produženog školovanja i rada u Velikoj Britaniji i pravdaju vladin plan kontrole imigracije zarad dobrobiti njihove zemlje. Smatraju da je nedopustivo dozvoliti prestupnicima da prodaju ilegalan pristup britanskom poslovnom tržištu koji su mnogi spremni da kupe. Svoje odobravanje argumentuju još i time kako vredne poreske platiše koji pomažu državne koledže očekuju da obezbede vrhunsko obrazovanje, a ne “ulazak na mala vrata“ za dobijanje britanske radne vize.

S druge strane nadovezujući se na Dajsonove argumente, stoji opozicioni tabor univerziteta i poslovnih lidera koji upozoravaju da ukoliko ovakve restrikcije budu uzele maha, može doći do velike štete u okviru britanskog edukativnog sektora i da bi ta zemlja ujedno bila lišena dodatnog izvora znanja i inovacija.

Preostaje da vidimo da li će novi zakon zaista negativno uticati na stvaranje kvalitetnog kadra u Velikoj Britaniji i kakva će biti reakcija obrazovnih institucija produženog školstva koje će sigurno pretrpeti značajan udar na svoje poslovanje.

Izvor: Verbalisti

Објављено

Studiranje u inostranstvu, odliv mozgova najintenzivniji iz Beograda, ali se Beograđani prvi vraćaju kući

Studiranje u Nemackoj, Verbalisti

Prema statističkim podacima Srbiju sve više napuštaju obrazovani i mladi ljudi, a najviše se odlazi sa juga i istoka, dok se Beograđani prvi vrate.

Srpska dijaspora sve mlađa
Od 12.000 studenata koji su u inostranstvu, 32 odsto je iz Beograda

Srpska dijaspora je poslednjih godina sve mlađa, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna starost naših ljudi koji su na privremenom radu ili boravku u inostranstvu je 34,7 leta, dok je prosek godina onih koji su ostali u domovini 42,2.

To znači da se trbuhom za kruhom kreće prilično rano, a na to se odlučuje nešto više od četiri odsto ili oko 313.411 građana Srbije, ne računajući Kosovo i Metohiju.

U poslednjih 40 godina znatno se promenila obrazovna struktura ljudi koji odlaze u inostranstvo. Prema popisu iz 1971. godine zemlju su najređe napuštali oni sa višom ili visokom školom, 3.611, dok ih je po poslednjem popisu bilo 11 puta više, ili 41.185.

Statistika beleži i da je šest puta manje onih bez škole ili sa nepotpunom osnovnom školom i takvih je najviše iz južne i istočne Srbije.

Posao za lekare i medicinske sestre u Nemackoj
Srpska dijaspora sve mlađa

Prema publikaciji “Srbija u procesu spoljnih migracija”, autora Vladimira Stankovića, u izdanju RZS, po regionima najviše ljudi na radu u inostranstvu je bilo iz južne i istočne Srbije, nešto više od 110.000, zatim iz Šumadije i zapadne Srbije oko 104.000, dok je upola manje Vojvođana i Beograđana.

S druge strane, na povratak u domovinu najpre se odlučuju stanovnici prestonice, zatim iz Šumadije i zapadne Srbije, slede iz južne i istočne Srbije i na kraju Vojvođani.

Za naše ljude obećane zemlje su Austrija, Nemačka i Švajcarska gde odlazi polovina od ukupnog broja spoljnih migranata, dok je i procenat povratnika upravo najveći iz pomenutih zemalja. Prosečna dužina njihovog boravka u inostranstvu je oko 11 godina.

U potragu za boljim životom u poslednje dve decenije odlučuju se najpre stanovnici gradskih zona, a “odliv mozgova” najintenzivnije je iz beogradskog regiona. Od 12.000 studenata koji su u inostranstvu, 32 odsto je upravo iz prestonice.

Izvor: Novosti

Објављено

Koliko koštaju studije u Nemačkoj

Video prilog koji donosimo u nastavku pomoći će vam da unapredite znanje nemačkog dok se upoznajete sa troškovima studiranja u Nemačkoj.

Ukoliko želite da s jezičkom mrežom usavršite nemački u najboljoj školi u Nemačkoj, kliknite ovde za više informacija.

video na nemačkom jeziku s engleskim titlom

Koliko kosta studiranje u Nemackoj

Student Life: How much does it cost to study in Germany?
Max explains to you how much money you will need in order to live in study comfortably in Germany.

Објављено

Najtraženiji univerziteti u Nemačkoj

Nemačka je jedna od najprivlačnijih zemalja za studente iz inostranstva. Ta evropska država je na samom vrhu kada se posmatraju nacije u kojima se ne govori engleski. Koje univerzitete najčešće biraju strani brucoši?

Najveći broj stranih studenata stižu iz Kine, Rusije i Austrije, i njihov broj raste. Procenjuje se da je Nemačka trenutno domaćin za nešto manje od dvesta hiljada budućih akademaca iz inostranstva. Po podacima za 2012, strani studenti troše 749 evra mesečno da bi spojili kraj sa krajem. Studiranje na državnim univerzitetima u toj zemlji je besplatno, ali su troškovi života prilično visoki u poređenju sa istočnom Evropom. A ipak, Nemačka privlači mlade iz celog sveta.

U nastavku donosimo listu deset najtraženijih univerziteta u Nemačkoj: Nastavi sa čitanjem “Najtraženiji univerziteti u Nemačkoj”

Објављено

Cene studija i najpopularnije zemlje za studiranje

Među zemljama sa najkvalitetnijim obrazovanjem, najskuplje studije za strane studente su u Australiji gde godina studiranja košta 42.000 dolara, zatim u Singapuru i Sjedinjenim Američkim Državama.

Cene studiranja u inostranstvu

Tri četvrtine roditelja širom sveta ili 74 odsto anketiranih, želelo bi da pošalje decu na studije u inostranstvo kako bi imalo kvalitetnije obrazovanje, pokazalo je istraživanje sprovedeno u 15 zemalja u kome je učestvovalo preko 4.500 roditelja.

Anketu je sprovela konsultantska kuća Ipsos MORI za potrebe banke HSBC, a u istraživanje su uvrštene zemlje za koje vlada najveće ineresovanje za upis na fakultete pre svega zbog kvaliteta studija.

Cene studijaZa studije u SAD vlada najveće interesovanje, potom dolaze Australija, za koju su posebno zainteresovani studenti iz Azije.

Pogledajte ovde najnovije rangiranje univerziteta u svetu prema čuvenoj Šangajskoj listi.

Ubedljivo najskuplje studiranje je u Australiji i godišnje košta 42.000 dolara, od čega za školarinu treba izdvojiti 24.000, a za životne troškove 18.000 dolara.

Na drugom mestu je Singapur gde godinu dana studiranja u proseku košta 39.000 dolara, a na trećem mestu su SAD gde studiranje na godišnjem nivou u proseku košta 36.000 dolara.

Velika Britanija je na četvrtom mestu sa prosečnim godišnjim troškovima po studentu od 35.000 dolara. Hong Kong je na petoj poziciji i troškovima od 32.000 dolara, na šestom Kanada sa troškovima od 29.000 dolara.

Francuska je na sedmoj poziciji sa prosečnim troškovima po studentu od 16.000 dolara. Malezija je na osmom mestu i troškovima od oko 13.000, a potom slede Indonezija sa 12.900, pa Brazil sa 12.600 doalra.

Turska je na 11. mestu i troškovima sa 11.000 dolara, Kina na 12. mestu sa 10.000 dolara, a potom slede Meksiko sa 9.400 dolara i Indija sa 5.6400 dolara.

 

Izvor: Tanjug

Објављено

Studiranje u Nemačkoj, audio vežba za nemački jezik

Studiranje u Nemackoj

Studieren in Deutschland

Studieren in Deutschland bedeutet oft, sein Studium alleine organisieren zu müssen. Persönliche Kontakte zu den Professoren sind selten. Das ist vor allem für ausländische Studierende ein Problem.‎

Studierende in Deutschland sind es gewohnt, ihren Uni-Alltag selbstständig zu meistern. Ihr Lehrmaterial und die Stundenpläne müssen sie sich oft selbst zusammenstellen. Auch wenn sie mit Professoren sprechen wollen, müssen sie selbst aktiv werden. Damares Zimmermann hatte während ihres BWL-Studiums in Hamburg überhaupt keinen persönlichen Kontakt zu ihren Professoren.

Für die Brasilianerin war das eine große Umstellung. In ihrer Heimat besuchte sie eine private Universität, an der es mehr Betreuung als in Hamburg gab. Die Professoren erklärten zum Beispiel auch, wie man bestimmte Bücher findet oder wo man kopieren kann. Hier in Deutschland hat sie ein ganzes Semester gebraucht, um sich an der Uni zurechtzufinden.

Vor allem das wissenschaftliche Schreiben, das bei einem Studium in Deutschland so wichtig ist, fällt ausländischen Studierenden oft schwer. Das liegt nicht nur an Sprachproblemen. Professor Thomas Eger vom Institute of Law and Economics an der Uni Hamburg erklärt: “Einige haben bereits im Ausland ein komplettes Studium abgeschlossen, ohne auch nur eine einzige Hausarbeit geschrieben zu haben.”

Die Uni Hamburg bietet deshalb ein spezielles Programm an, das allen Studierenden mit Rat und Tat zur Seite steht. Hier erfährt man zum Beispiel, wie man eine wissenschaftliche Arbeit schreibt oder wie man sein Lernpensum schaffen kann. Dies ist nämlich seit Einführung des Bachelor-Abschlusses stark gestiegen – und belastet ausländische und deutsche Studierende gleichermaßen.

Glossar

Studierende, der/die – der/die Student/in

etwas gewohnt sein – etwas normal oder alltäglich finden; etwas oft machen

etwas meistern – etwas schaffen; etwas ohne Probleme beenden oder fertig machen

Stundenplan, der – ein Plan über Kurse oder Unterrichtsstunden, die jemand zu einer bestimmten Uhrzeit und an einem bestimmten Tag besuchen will oder muss

sich etwas zusammenstellen – sich etwas für seine eigenen Ziele aus einer großen Menge aussuchen und benutzen

Umstellung, die – die Anpassung an eine veränderte Situation

Semester, das – das Studienhalbjahr

sich zurechtfinden – in einer neuen Situation oder Umgebung ohne Probleme leben oder arbeiten können; sich an etwas gewöhnen

etwas fällt jemandem schwer – etwas ist schwierig für jemanden

etwas abschließen – etwas (z. B. ein Studium) erfolgreich beenden

Hausarbeit, die – eine wissenschaftliche schriftliche Arbeit, die vom Professor/von der Professorin benotet wird

jemandem mit Rat und Tat zur Seite stehen – jemandem bei jedem Problem helfen

Lernpensum, das – die Menge des Stoffes, der gelernt werden muss

Einführung, die – der Beginn von etwas Neuem

Bachelor-Abschluss, der – der erste akademische Abschluss, der vor einigen Jahren in Deutschland eingeführt wurde und der nach einer Studienzeit von etwa 3 bis 4 Jahren erreicht werden kann

etwas belastet jemanden – etwas ist für jemanden schwer; etwas ist ein Problem

gleichermaßen – auch; genauso

Autoren: Janine Albrecht/Stephanie Schmaus
Redaktion: Ingo Pickel