Svako ko želi da studira u Nemačkoj potrebno je da dokaže da je ostvario „pravo na pristup studiranju“. Reč je o školskoj diplomi na osnovu koje je kandidat stekao kvalifikaciju za upis na visokoškolskim ustanovama u Nemačkoj.
Prvi korak kandidata jeste da proveri da li je njegova školska diploma priznata u Nemačkoj, odnosno da li je ravnopravna nemačkoj maturi ili drugim školskim diplomama koje su pretpostavka za upis na fakultet. Nemačka služba akademske razmene (DAAD) ima bazu podataka koja je od pomoći. Unošenjem zemlje i školske diplome kandidat saznaje da li je njegova diploma dovoljna:
– za generalni pristup fakultetima u Nemačkoj
– samo za pristup nekim stručnim smerovima
– samo u kombinaciji sa dokazom o završenoj jednoj ili dve godine studija u zemlji porekla
Business Insider nedavno je objavio svoju šestu godišnju listu najboljih poslovnih škola na svetu, a ključna komponenta pri rangiranju bile su plate ovogodišnjih diplomaca. Među prvih 50 univerziteta bilo je čak 22 škole koje nude zvanje Magistra poslovne administracije (MBA – Master of Business Administration) sa kojim su diplomci našli zaposlenje sa platom od minimum 110.000 dolara, bez bonusa i nagrada.
Zanimljivo je da iako je Stenford zauzeo četvrto mesto na listi najboljih poslovnih škola, njegovi diplomci ostvaruju najveće početne plate od svih rangiranih škola – u proseku oko 133.000 dolara godišnje.
Listu najboljih poslovnih škola u nastavku pripremili smo u odnosu na početna godišnja primanja diplomaca MBA studija, pri čemu je lista prikazana u rastućem redosledu. PROČITAJTE VIŠE OVDE
Pre nego što počne sa studiranjem u Nemačkoj kandidat treba da dokaže da ima dovoljno novca za tu svrhu. Za odgovarajući dokaz o finansiranju obično se zahteva suma od 8.000 evra za svaku godinu studija.
„Dokaz o finansiranju“ najčešće se mora priložiti već uz zahtev za dodelu vize, a najkasnije je neophodan u momentu kada se zatraži dozvola boravka u Nemačkoj. Postoje različiti načini kako se dokazuje sposobnost finansiranja studija:
– Kandidatovi roditelji podnesu dokaze o dohotku i imovini
– Osoba sa mestom boravka u Nemačkoj obaveže se da će preuzeti troškove koje prouzrokuje kandidat
– Određena suma se deponuje na konto koji se onda blokira (Sperrkonto)
– Priloži se jemstvo banke
– Kandidat dobije stipendiju od priznate institucije
Polaznik na studije u Nemačkoj bi trebalo da se raspita u nemačkoj ambasadi u svojoj zemlji koji od dokaza se traži.
Saveti za otvaranje računa koji se oročeno blokira
Ovakav bankovni račun koriste mnogi studenti iz inostranstva. On se zove „Sperrkonto“ (sperren = zaključati, blokirati) jer je suma koju kandidat uplati na račun blokirana sve dok on ne doputuje u Nemačku. Otvaranje takvog računa u banci nije komplikovano, samo bi trebalo obratiti pažnju na sledeće stvari: PROČITAJTE VIŠE OVDE
To pre svega zavisi od toga iz koje zemlje dolazi kandidat i koliko dugo namerava da ostane. Pri podnošenju zahteva za izdavanje vize treba povesti računa o sledećem:
Vizu treba tražiti pravovremeno – odnosno: dovoljno rano. Obrada zahteva može potrajati više meseci a bez važeće vize se ne može ući u Nemačku.
Treba tražiti pravu vizu. Turistička viza, ili viza za učenje nemačkog jezika, ne može se naknadno pretvoriti u studentsku vizu. Zbog pogrešne vize može se dobiti rešenje o hitnom napuštanju Nemačke. PROČITAJTE VIŠE OVDE
Studiranje u Nemačkoj: Na većini nemački fakulteta nastava se održava na nemačkom jeziku. Zato je prilikom dobijanja dozvole za studiranje važno i znanje nemačkog. Izuzeci su retki – najbolje je raspitati se posebno u svakom konkretnom slučaju.
Neki od najpoznatijih i najcenjenijih univerziteta na svetu nude besplatne kurseve putem interneta. Najčešće se radi o kursevima koji traju čitav semestar, a možete da ih pratite čitajući materijal ili gledajući video zapise sa pravih predavanja na fakultetu. U nekim slučajevima je moguća i komunikacija sa profesorima, a za nekoliko desetina dolara možete da dobijete i sertifikat o slušanju kursa. Preporučujemo da pogledate programe sledećih univerziteta: Настави са читањем “Kako do besplatnog obrazovanja i predavanja sa najboljih univerziteta u svetu”
Da bi napravio listu najboljih biznis škola, sajt Bloomberg sakupio je utiske sadašnjih i bivših studenata, ali uveo je i jednu novinu. Naime, ispitao je mogućnosti u karijeri nakon završetka studija.
Britanska vlada je nedavno predstavila nova pravila koja se tiču oduzimanja prava inostranim studentima koji su na produženom/dodatnom školovanju a ne pripadaju državama Evropske unijeda rade part-time poslove tokom studiranja u Velikoj Britaniji. Pored toga, od studenata koji dolaze van EU od sad se zahteva da odmah napuste zemlju po završetku svog školovanja, a ukoliko žele, mogu da apliciraju za radnu vizu ali isključivo izvan Velike Britanije, odnosno u svojoj matičnoj zemlji. Nova imigraciona pravila odnose se na studente produženog obrazovanja koji pohađaju programe bez mogućnosti sticanja univerzitetske diplome na kraju studija.
Promene u zakonu nalažu sledeće:
Počev od 3. avgusta, novi studenti koji dolaze izvan EU da studiraju na britanskim državnim koledžima i institucijama produženog obrazovanja izgubili su pravo na rad više od 10 sati nedeljno, kao i pravo na puno radno vreme između semestara.
Od 12. novembra, tim studentima neće biti dozvoljeno da apliciraju za radnu vizu po završetku studija dok ne napuste zemlju i to urade u svojoj matičnoj zemlji.
Od 12. novembra na snagu takođe stupa i pravilo po kojem će rok važenja studentske vize za produženo školovanje biti smanjen sa tri na dve godine. Studentima će biti zabranjen produžetak viza ukoliko se ne uputi dokaz o napretku tokom studiranja ili ako edukativna institucija u koju su upisani nije deo ili nema zvaničnu saradnju sa akreditovanim univerzitetom.
Protesti koji su usledili nakon objavljivanja izmena Britanskog imigracionog zakona
Imigraciono odeljenje ovakav postupak objašnjava kao reakciju na nastalu situaciju u kojoj sve više ljudi produženo obrazovanje (nakon završene srednje škole) u Velikoj Britaniji koriste kao način za dobijanje radne dozvole, a zatim i za trajno naseljenje u njoj. Smatra se da bi ljudi koji dođu da studiraju, izričito trebali da dolaze iz tog razloga i da bi sistem morao da bude takav da ne dozvoljava zloupotrebu korišćenja prava na produženo školovanje.
Jedan od glavnih argumenata ministara u britanskoj Vladi je da postoje dokazi da mnogi savetnici i advokati koji pružaju usluge u pribavljanju radnih dozvola preporučuju svojim klijentima da se upišu na koledže i obrazovne ustanove za produženo ili dodatno obrazovanje kao najbrži i najsigurniji put za dobijanje radne dozvole.
Ovo svakako nije sveža tema. Još ranije se o govorilo o takvoj drastičnoj promeni u Velikoj Britaniji, ali ona nije zaživela zahvaljujući različitim uticajnim ljudima, poput čuvenog preduzetnika i pronalazača Džejmsa Dajsona. On je istakao da takva politika „istreniraj, pa izbaci“ nije dobra i da granice Velike Britanije treba da ostanu otvorene i za takve studente. On navodi kako studentima van Evropske unije treba omogućiti britansko obrazovanje, ali da im se takođe i dozvoli da ga primene na teritoriji Velike Britanije jer će na taj način njihove ideje i inventivnost stvoriti tehnologiju za izvoz širom sveta.
Opet, mnogi ostaju pri pozitivnom stavu što se tiče eliminisanja veze između produženog školovanja i rada u Velikoj Britaniji i pravdaju vladin plan kontrole imigracije zarad dobrobiti njihove zemlje. Smatraju da je nedopustivo dozvoliti prestupnicima da prodaju ilegalan pristup britanskom poslovnom tržištu koji su mnogi spremni da kupe. Svoje odobravanje argumentuju još i time kako vredne poreske platiše koji pomažu državne koledže očekuju da obezbede vrhunsko obrazovanje, a ne “ulazak na mala vrata“ za dobijanje britanske radne vize.
S druge strane nadovezujući se na Dajsonove argumente, stoji opozicioni tabor univerziteta i poslovnih lidera koji upozoravaju da ukoliko ovakve restrikcije budu uzele maha, može doći do velike štete u okviru britanskog edukativnog sektora i da bi ta zemlja ujedno bila lišena dodatnog izvora znanja i inovacija.
Preostaje da vidimo da li će novi zakon zaista negativno uticati na stvaranje kvalitetnog kadra u Velikoj Britaniji i kakva će biti reakcija obrazovnih institucija produženog školstva koje će sigurno pretrpeti značajan udar na svoje poslovanje.
