Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robustnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije. Međutim, očekivanja nemačkih eksperata vezana za nagli skok radnih migranata u Nemačku iz zemalja Evropske unije zapalih u ekonomske probleme nisu se opravdala. Smatra se da je glavni razlog za to jezička barijera, pošto je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji nemački jezik u školama retko zastupljen. Većinu radnih mesta u Nemačkoj nude manje firme, a kako bi se posao dobio neophodno je znanje nemačkog jezika.
Zato su stanovnici sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik. Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno medju mladima. U Španiji je 2011. bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea. Nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika primećen je i u drugim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).
Broj stranaca u Nemačkoj je prošle godine povećan za 177.300 ili 2,6 odsto, na sedam miliona koliko ih ima stalni boravak u ekonomski najjačoj članici EU, što je rekordan broj u poslednjih 15 godina. U maju prošle godine Nemačka je otvorila svoje tržište rada za građane istočnoevropskih zemalja koje su postale članice EU. Ubrzan priliv gastarbajtera eksperti obrazlažu i boljim uslovima za zapošljavanje. Sa druge strane u poslednjih pet godina povećan je i broj lica koja su u Nemačkoj dobila dozvolu za neograničen boravak, a dolaze iz zemalja koje nisu članice unije.
