Beograd, 15. decembar 2015 – Časopis i internet publikacija Study Travel Magazine bavi se u svom decembarskom izdanju, pored aktuelnih obrazovnih tema, i pitanjem uticaja snažne britanske funte na jezičko usavršavanje u inostranstvu u protekloj godini. Pomenuti magazin zamolio je vodeće edukativne konsultante iz istočne i jugoistočne Evrope, među kojima predstavnike kompanije PRODIREKT i jezičke mreže Verbalisti, da prenesu svoja iskustva i mišljenje u pogledu efekata koje je britanska funta imala na jezička putovanja u Veliku Britaniju. Настави са читањем “Study Travel Magazine: Verbalisti o uticaju jake funte na jezičku edukaciju u inostranstvu u 2015. godini”
Neki od najpoznatijih i najcenjenijih univerziteta na svetu nude besplatne kurseve putem interneta. Najčešće se radi o kursevima koji traju čitav semestar, a možete da ih pratite čitajući materijal ili gledajući video zapise sa pravih predavanja na fakultetu. U nekim slučajevima je moguća i komunikacija sa profesorima, a za nekoliko desetina dolara možete da dobijete i sertifikat o slušanju kursa. Preporučujemo da pogledate programe sledećih univerziteta: Настави са читањем “Kako do besplatnog obrazovanja i predavanja sa najboljih univerziteta u svetu”
Beograd, Srbija – 12. novembar 2015 – Edukativna grupa PRODIREKT i jezička mreža Verbalisti petu godinu zaredom učestvovali su na najvećem ovogodišnjem sajmu obrazovanja ogranizovanom od strane ICEF-a u Berlinu. PROČITAJ VIŠE
Da bi napravio listu najboljih biznis škola, sajt Bloomberg sakupio je utiske sadašnjih i bivših studenata, ali uveo je i jednu novinu. Naime, ispitao je mogućnosti u karijeri nakon završetka studija.
Postavlja se pitanje koliko je MBA program koji vas košta dve godine vašeg života i 100.000 dolara zaista isplativ? Uz povećanje globalne konkurencije i tešku situaciju na tržištu rada, poslovna škola mogla bi da bude ključ vašeg uspeha i za vaš put ka blistavoj karijeri. Naravno ako odaberete pravu poslovnu školu.
Godišnja lista najboljih MBA programa sada se fokusira na ono što ljude koji su zainteresovani za biznis škole najviše zanima: zadovoljavajući, dobro plaćeni posao.
Na listu najboljih MBA biznis škola uticalo je nekoliko faktora:
Kako je MBA uticao na karijere bivših studenata i na zadovoljstvo poslom, anketa među novim studentima, kolika je uspešnost bivših studenata u nalaženju posla tri meseca nakon diplomiranja, kako dolaze do svog prvog posla, koliko su osposobljeni za rad u industriji, njihova stručnost…
Najjači fokus u istraživanju je – čemu ljudi mogu da se nadaju nakon završetka biznis škole.
10 najboljih poslovnih škola (internacionalnih MBA program):
10. HEC Paris
9. Queen’s
8. Cambridge (Judge)
7. IESE
6. Oxford (Said)
5. IMD
4. IE
3. INSEAD
2. London Business School
1. Western (Ivey)
Britanska vlada je nedavno predstavila nova pravila koja se tiču oduzimanja prava inostranim studentima koji su na produženom/dodatnom školovanju a ne pripadaju državama Evropske unijeda rade part-time poslove tokom studiranja u Velikoj Britaniji. Pored toga, od studenata koji dolaze van EU od sad se zahteva da odmah napuste zemlju po završetku svog školovanja, a ukoliko žele, mogu da apliciraju za radnu vizu ali isključivo izvan Velike Britanije, odnosno u svojoj matičnoj zemlji. Nova imigraciona pravila odnose se na studente produženog obrazovanja koji pohađaju programe bez mogućnosti sticanja univerzitetske diplome na kraju studija.
Promene u zakonu nalažu sledeće:
Počev od 3. avgusta, novi studenti koji dolaze izvan EU da studiraju na britanskim državnim koledžima i institucijama produženog obrazovanja izgubili su pravo na rad više od 10 sati nedeljno, kao i pravo na puno radno vreme između semestara.
Od 12. novembra, tim studentima neće biti dozvoljeno da apliciraju za radnu vizu po završetku studija dok ne napuste zemlju i to urade u svojoj matičnoj zemlji.
Od 12. novembra na snagu takođe stupa i pravilo po kojem će rok važenja studentske vize za produženo školovanje biti smanjen sa tri na dve godine. Studentima će biti zabranjen produžetak viza ukoliko se ne uputi dokaz o napretku tokom studiranja ili ako edukativna institucija u koju su upisani nije deo ili nema zvaničnu saradnju sa akreditovanim univerzitetom.
Protesti koji su usledili nakon objavljivanja izmena Britanskog imigracionog zakona
Imigraciono odeljenje ovakav postupak objašnjava kao reakciju na nastalu situaciju u kojoj sve više ljudi produženo obrazovanje (nakon završene srednje škole) u Velikoj Britaniji koriste kao način za dobijanje radne dozvole, a zatim i za trajno naseljenje u njoj. Smatra se da bi ljudi koji dođu da studiraju, izričito trebali da dolaze iz tog razloga i da bi sistem morao da bude takav da ne dozvoljava zloupotrebu korišćenja prava na produženo školovanje.
Jedan od glavnih argumenata ministara u britanskoj Vladi je da postoje dokazi da mnogi savetnici i advokati koji pružaju usluge u pribavljanju radnih dozvola preporučuju svojim klijentima da se upišu na koledže i obrazovne ustanove za produženo ili dodatno obrazovanje kao najbrži i najsigurniji put za dobijanje radne dozvole.
Ovo svakako nije sveža tema. Još ranije se o govorilo o takvoj drastičnoj promeni u Velikoj Britaniji, ali ona nije zaživela zahvaljujući različitim uticajnim ljudima, poput čuvenog preduzetnika i pronalazača Džejmsa Dajsona. On je istakao da takva politika „istreniraj, pa izbaci“ nije dobra i da granice Velike Britanije treba da ostanu otvorene i za takve studente. On navodi kako studentima van Evropske unije treba omogućiti britansko obrazovanje, ali da im se takođe i dozvoli da ga primene na teritoriji Velike Britanije jer će na taj način njihove ideje i inventivnost stvoriti tehnologiju za izvoz širom sveta.
Opet, mnogi ostaju pri pozitivnom stavu što se tiče eliminisanja veze između produženog školovanja i rada u Velikoj Britaniji i pravdaju vladin plan kontrole imigracije zarad dobrobiti njihove zemlje. Smatraju da je nedopustivo dozvoliti prestupnicima da prodaju ilegalan pristup britanskom poslovnom tržištu koji su mnogi spremni da kupe. Svoje odobravanje argumentuju još i time kako vredne poreske platiše koji pomažu državne koledže očekuju da obezbede vrhunsko obrazovanje, a ne “ulazak na mala vrata“ za dobijanje britanske radne vize.
S druge strane nadovezujući se na Dajsonove argumente, stoji opozicioni tabor univerziteta i poslovnih lidera koji upozoravaju da ukoliko ovakve restrikcije budu uzele maha, može doći do velike štete u okviru britanskog edukativnog sektora i da bi ta zemlja ujedno bila lišena dodatnog izvora znanja i inovacija.
Preostaje da vidimo da li će novi zakon zaista negativno uticati na stvaranje kvalitetnog kadra u Velikoj Britaniji i kakva će biti reakcija obrazovnih institucija produženog školstva koje će sigurno pretrpeti značajan udar na svoje poslovanje.
