Kursevi stranih jezika i studiranje u inostranstvu
Zanimljivosti o jezicima, jedinstvene fotografije, smesni i zabavni sadrzaji
Drugi nastavak kultnog filma “Povratak u budućnost” ovih dana “iskače nam iz frižidera”. Predviđanje budućnosti prilično je nezahvalan posao, ali ovaj film mnogo toga je pogodio. Britanski “Telegraph” porazgovarao je s nekoliko stručnjaka i futurista (Alex Ayad, Oren Etzioni, Tamar Kasriel, Richard Watson, Peter Cochrane, Mark Drapeau) kako bi proverio šta su njihova predviđanja za 2045. godinu.
Настави са читањем “Kako će svet izgledati 2045. godine”Pre nekog vremena smo u saradnji sa britanskim umetnikom Džejmsom Čepmenom objavili njegov FunTASTIČAN prikaz kako životinje zvuče na različitim jezicima sveta (tekst Prevodilac životinjskog govora možete pogledati ovde). Po broju lajkova na našoj Facebook stranici videli smo da vam se Džejmsov rečnik u crtežima veoma dopao, pa smo ga zamolili da nam pošalje još neke njegove ilustracije.
Da li ste znali da poljubci, hrkanje, pa čak i razmišljanje različito zvuče u svetu 🙂 Jezička mreža danas donosi jauk i vrisak na stranim jezicima, a u narednim danima stižu novi zanimljivi zvuci, stay tuned!
Izvor: Verbalisti
Rasprostranjenost i brojke
Indoevropska porodica jezika je danas najrasprostranjenija porodica jezika u svetu, kako po geografskim prostranstvima koje obuhvata, tako i po broju stanovnika. Prisutna je u Evropi, Aziji, obema Amerikama i malim delom u Africi. Nekim indoevropskim jezikom kao maternjim govori skoro 3 milijarde ljudi, što je oko 47% svetskog stanovništva. Ostalih 53% svetskog stanovništva govore jezicima koji pripadaju nekoj od oko 150 ostalih porodica jezika ili nekim od oko 75 jezika izolata (jezici koji ne pripadaju nijednoj današnjoj porodici jezika).
Od 10 najrasprostranjenijih jezika u svetu, šest su indoevropski: španski (406 miliona), engleski (335 miliona), hindi (260 miliona), portugalski (202 miliona), bengalski (193 miliona) i ruski (162 miliona). Od neindoevropskih jezika, na listi su kineski (1.197 miliona), arapski (223 miliona), japanski (122 miliona) i javanski (84,3 miliona). Nije na odmet pomenuti i da se na 11. mestu nalazi nemački, takođe indoevropski jezik, sa oko 83,8 miliona govornika.
Broj indoevropskih jezika nije tako lako odrediti, kao što nije lako odrediti ni broj jezika u svetu. Nama dobro poznata situacija srpskog, hrvatskog, bošnjačkog i crnogorskog jezika pokazuje koliko je ponekad teško povući crtu između dijalekta i jezika, a to nije jedina takva situacija u svetu. Istu situaciju možemo naći u Indiji i Pakistanu čiji se jezici hindi (Indija) i urdu (Pakistan) u lingvistici često smatraju samo varijantama istog jezika, gde urdu pokazuje mnogo veći uticaj arapskog zbog muslimanske većine u Pakistanu.
Summer Institute of Linguistics, koji uređuje web-stranicu Ethnologue, navodi cifru od 436 živih indoevropskih jezika. Ovu cifru treba uzeti sa velikom rezervom, pošto Ethnologue, primera radi, u zapadnogermanskoj gornjonemačkoj grani osim nemačkog, navodi i švapski, valserski, huterski, majnfranački i druge jezike koji se inače najčešće posmatraju kao dijalekti nemačkog.
Podela indoevropskih jezika
Nijedna podela indoevropskih jezika nije savršena. Do prve polovine 20. veka najučestalija je bila podela na dve velike grupe: kentum grupu i satem grupu. I danas se ova podela često sreće u knjigama o indoevropeistici, mada često sa izvesnim izmenama, dopunama i ograničenjima.
Ova podela se zasniva na refleksima praindoevropskih velara. U praindoevropskom su postojale tri grupe velarnih konsonanata: obični velarni konsonanti (/k/, /g/, /gh/), palatovelari (/ḱ/, /ǵ/, /ǵh/) i labiovelari (/kw/, /gw/, /gwh/). Smatra se da nijedan savremeni indoevropski jezik nije zadržao sve tri grupe velara, mada pojedini stručnjaci smatraju da albanski jeste. Na osnovu toga kako su se velari razvijali u jezicima ćerkama, indoevropski jezici su podeljeni u dve grupe.
Prvu grupu sačinjavaju jezici koji se uglavnom prostiru na zapadu indoevropskog areala – germanski, keltski, italski, grčki, toharski i anatolijski jezici. Oni su izjednačili palatovelare i obične velare i dobili samo obične velare. Drugu grupu sačinjavaju satem jezici koje uglavnom sačinjavaju jezici iz istočnog areala indoevropskih jezika – baltički jezici, slovenski jezici, indo-iranski jezici, jermenski jezik, albanski jezik, a moguće da tu spadaju i pojedini slabo posvedočeni paleobalkanski jezici poput tračkog, dačkog i ilirskog, koji su se na Balkanu govorili pre doseljavanja Slovena. Ovi jezici su preobrazili praindoevropske labiovelare u obične velare, a palatovelare su preobrazili u sibilante.
Praindoevropska reč za “sto” (100 kao broj) – *ḱm̥tom – imala je u sebi palatovelar /ḱ/ koji je u kentum jezicima dao običan velar /k/; otud latinsko centum (klasični latinski izgovor /ˈkentum/. Po toj reči su kentum jezici i dobili naziv. Ista praindoevropska reč je u avestijskom dala satəm po kome su satem jezici dobili naziv.
Ovakvom podelom je povučena jasna granica istok-zapad između indoevropskih jezika, koja je razbijena otkrićem toharskih jezika koji su se govorili na istoku indoevropskog areala, a bili su kentumski jezici. Kasnije je u ovu podelu dodato da je satemizacija indoevropskih jezika bila inovacija koja nije obuhvatila toharske jezike. Isto tako baltoslovenski jezici pokazuju ograničenu satemizaciju, što neki stručnjaci tumače time da su oni rano u procesu satemizacije povučeni u kentumski areal, što se dodatno objašnjava velikom povezanošću slovenskih jezika sa germanskim i keltskim jezicima.
Ova podela je zasnovana više na jezičkim promenama nego na genetskoj srodnosti jezika. Po genetskoj srodnosti, indoevropski jezici se mogu lakše podeliti na deset do dvanaest grupa. Grupe jezika koje možemo naći u svakoj podeli su: anatolijski jezici, toharski jezici, jermenski jezik, grčki jezik, italski jezici, keltski jezici, germanski jezici, indo-iranski jezici. Problem nastaje kod klasifikacije baltičkih i slovenskih jezika. Veliki broj stručnjaka smatra da su oni nastali od istog prajezika – prabaltoslovenskog i da stoga možemo govoriti o baltoslovenskoj grupi jezika. Drugi smatraju da takvog zajedničkog prajezika nikad nije bilo, već da ti jezici dele veliki broj karakteristika zbog kasnijeg zajedničkog razvoja, i da se stoga čisto genetski mora govoriti o baltičkim i slovenskim jezicima kao odvojenim grupama, dok se u pogledu jezičke promene može posmatrati određeni period njihovog zajedničkog razvoja koji možemo nazvati baltoslovenskim. Dobar pregled različitih teorija i pogleda na ovu problematiku daje Radosav Bošković u knjizi Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, koju je priredio Radojica Jovićević.
Drugi problem predstavljaju reliktni i slabo ili nikako posvedočeni paleobalkanski jezici – ilirski, trački, dački, pelazgijski i (staro)makedonski (koji nema nikakve veze sa današnjim slovenskim makedonskim jezikom). S obzirom na to da su poznati samo na osnovu nekoliko natpisa i ličnih imena, možemo samo biti sigurni u njihovo indoevropsko poreklo, ali ne i u njihovu pripadnost nekoj od ranije pomenutih većih grupa indoevropskih jezika. Zato se oni često ili potpuno izostavljaju iz ovakvih podela indoevropskih jezika, a pominju kasnije; ponekad se navode zasebno, kao izolati poput grčkog, jermenskog i albanskog, dok ih Vanja Stanišić u svom Uvodu u indoevropsku filologiju grupiše u starobalkanske jezike.
Autor: Dejan Antić (Katedra za skandinavistiku, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)
Literatura:
Clackson, J. (2007). Indo-European Linguistics. New York: Cambridge University Press.
Станишић, В. (2006). Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја штампа.
Kapović, M. (2008). Uvod u indoeuropsku lingvistiku. Zagreb: Matica hrvatska.
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija
Učenje novog jezika izgleda da donosi još neke neočekivane koristi. Najnovija klinička ispitivanja ukazuju da proces učenja stranog jezika i obogaćivanje rečnika utiče na isti deo mozga koji se aktivira tokom seksa ili konzumiranja čokolade.
Naučnici iz Španije i Nemačke ustanovili su da se kod ljudi dok uče i obogaćuju svoj fond reči aktivira deo mozga koji se naziva ventral striatum, odnosno centar za uživanje koga stimulišu aktivnosti poput seksa, droge, kockanja ili unošenja hrane bogate šećerom.
Istraživači iz Biomedicinskog istraživačkog instituta Bellvitge u Barseloni i sa Univerziteta Otto von Guericke u Nemačkoj sproveli su klinička ispitivanja kod 36 odraslih osoba, koje su učestvovale u simulaciji kockanja i popunjavanju jezičkih testova. Po završetku testova, merenjem moždanih funkcija, utvrđeno je da obe aktivnosti stimulišu isti deo mozga. Ispitivanje je takođe potvrdilo da učenje stranog jezika pomaže u održavanju bistrog uma, čije funkcije mogu oslabiti sa godinama života.
Još jedan dokaz da poznavanje stranih jezika pozitivno utiče na naš mozak dolazi iz Edinburga. Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu otkrili su sporiju stopu slabljenja moždanih funkcija kod bilingvalnih govornika. Studija koja je obuhvatila 835 ispitanika rođenih 1936. godine, a koji su govorili dva ili više jezika, pokazala je kod njih daleko razvijenije kognitivne sposobnosti u 70-im godinama života od njihovih vršnjaka monolingvista.
Ta studija takođe ukazuje da bilingvalnost stečena u odraslom dobu može pozitivno uticati na proces starenja mozga.
Izvor: Verbalisti
Na hiljade ljudi u Velikoj Britaniji čezne da bar jedanput zaviri iza zatvorenih vrata Bakingemske palate sa namerom da vidi kako kraljevska porodica provodi slobodno vreme. Mnogi od njih maštaju da rade za kraljevsko domaćinstvo, pa makar i kao sluge. Kadrovska služba Bakingemske palate svakodnevno dobija na stotine poslovnih biografija i prijava. Iako su Britanci spremni na sve kako bi se našli na spisku zaposlenih, procedura zapošljavanja nije nimalo jednostavna.
Nakon niza slučajeva odavanja tajni, kada su bivši zaposleni otkrivali razne pikanterije iz života kraljevske porodice, uveden je mnogo stroži sistem selekcije. Ipak, to ne sprečava mlade ljude da i dalje pokušajavu da zakorače u kraljevski vrt.
Kraljevsko domaćinstvo važi za izuzetno modernog poslodavca koji ne žali da plati za pravi profesionalizam. Početna plata jednog batlera iznosi u proseku 20.000 evra godišnje. Postoje poslovi koji su još plaćeniji. Vođa kraljevskih putovanja, recimo, godišnje zarađuje oko 89.000 evra. Nije redak slučaj da visoko obrazovane osobe rado pristaju da rade i kao baštovani samo da bi bili u palati. Baštovan dostojan kraljevskih vrtova mora dobro da poznaje organsku hortikulturu, glavni pomoćnik treba da je izvrstan timski igrač, dok organizator putovanja mora da poseduje i iskustvo pilota.
Prema rečima šefa osoblja Bakingemske palate, dobiti posao u kraljevskom domaćinstvu nije jednostavno. Od kandidata se puno zahteva i samo najbolji prolaze. Potrebno je biti posvećen i imati jaku želju da pružite profesionalnu uslugu bez obzira koga služite. Važne su takođe organizacione sposobnosti, diskrecija i dobra komunikacija.
Zaposleni u kraljevskom domaćinstvu potpisuju veliki broj zaštitnih klauzula koje treba da zaštite poslodavca u svakom mogućem smislu. Zaposleni mogu biti krivično gonjeni zbog iznošenja u javnost najobičnije informacije, poput „koje boje je današnja kraljičina haljina“. S druge strane, silna ograničenja ne znače da kraljevsko osoblje ne uživa lep provod van radnog vremena. Upravo suprotno. Govori se da su dvorske zabave najbolje u Engleskoj.
Inače, u Bakingemskoj palati na platnom spisku nalazi se 1.200 ljudi, od kojih se 450 finansira direktno iz džepa poreznika.
Krajnje je vreme da vratimo nedelju. Dan kada su u podne složno zveckale kašike za supu. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti.
Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
„Nedelja – dan bez budućnosti“, napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške „Zdenka“ sira i crvene jabuke.
Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.
Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.
„Nedelja – dan bez budućnosti.“ Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.
Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.
Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta…)
Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.
Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.
Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.
Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči „ne delati“, a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: „Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim.“
Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom – onda kada je kasno za sve.
Piše: David Albahari
Izvor: Politika
This is the oldest footage of London ever. Includes amazing old footage, plus modern shots of the same location today. Also features maps carefully researched to show where the camera was. Arranged by location, 46 shots of classic footage with a twist and an inspiring soundtrack.
Creative collective Yestervid who showcases the oldest, the most inspiring and the most ridiculous footage from yesteryear has sourced the footage of London which dates back as far as 1880. Yestervid mashed it up with the footage taken today from the same locations, which in a way shows that London has grown so much but change so little at the same time.
Novak Đoković je juče u Njujorku, u ime Novak Đoković Fondacije, potpisao Memorandum o razumevanju sa Svetskom bankom, zahvaljujući čemu će se poboljšati kvalitet i dostupnost ranom obrazovanju dece u Srbiji.
In a major boost for young children around the world, the World Bank and the Novak Djokovic Foundation announced a new partnership to promote early childhood development, which will include global advocacy on the importance of investing early in the lives of children as well as investments to help disadvantaged children in Novak Djokovic’s home country of Serbia.
The new partnership announcement comes a week before the start of the U.S. Open at a press conference in New York City called by World Bank Group President Jim Yong Kim and Djokovic. At the same press conference, UNICEF also announced Djokovic as a Goodwill Ambassador for early childhood development.
For more information, please visit:
World Bank
Novak Djokovic Foundation