Kursevi stranih jezika i studiranje u inostranstvu
nemacki jezik, kursevi i programi za ucenje nemackog, skole nemackog i zanimljivosti o nemackom
Naša polaznica Ema Sofić nedavno se vratila iz Berlina gde je pohađala jezički program u koledžu GLS, koji je tri puta proglašen za najbolju jezičku školu u Nemačkoj. Program za usavršavanje nemačkog u Berlinu možete pogledati ovde, a u nastavku je grupna slika polaznika koji su zajedno s Emom podelili jedno nezaboravno jezičko putovanje.
Nemci su prikaz istraživanja dvojice naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Jel (Yale) naslovili “Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“
Ekonomista Kit Čen (Keith Chen) sa pomenutog američkog univerziteta napravio je studiju: “Efekti jezika na ekonomsko ponašanje: stopa štednje, zdravstveno ponašanje, penziona štednja“ koja se bazira na razlikovanju jezika prema odnosu između sadašnjeg i budućeg vremena.
Tako nemački jezik spada u one jezike u kome je ta razlika slaba, pa u nemačkom potpuno identična rečenica, zavisno od konteksta, može značiti “Sunce sija“, ali i “Sunce će sijati“, u engleskom jeziku, međutim, rečeničkom formulacijom pravi se jasna razlika između onoga što se događa sada i onoga što će se dogoditi sutra ili u daljoj budućnosti.
Istraživanje navodi primere 122 jezika od kojih je samo 35 slično nemačkom, a ostali imaju tvrdo razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti. Čen, kao i njegov kolega sa istog univerziteta Danijel Kazasanto tvrde da ovaj jezički odnos između sadašnjosti i budućnosti utiče na način mišljenja ljudi kao i na njihovo ponašanje, pa i ekonomsko.
Da li su ljudi u čijim je jezicima razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti snažno više skloni da misle na kratkoročnu nego na dugoročnu dobit, zapitali su se američki naučnici i izgleda odgovorili na to pitanje potvrdno.
“To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja“, rekao je Čen. “Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi“, dodaje Danijel Kazasanto.
Čen tvrdi da ljudi sa jezikom u kome je razlika između sadašnjeg i budućeg vremena mekša, više štede, manje puše, sportski su aktivniji, jednom rečju, aktivnije se spremaju za budućnost. Ili još konkretnije: kod njih je za 13 odsto manja verovatnoća da će biti debeli, za 29 odsto je verovatnije da će se baviti sportom, a za 24 odsto ređe su strasni pušači.
Zanimljivo je da apsolutno svi jezici iz našeg okruženja spadaju u grupu koja, prema Kitu Čenu, ne haje mnogo za budućnost.
Izvor: Danas
Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robustnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije. Međutim, očekivanja nemačkih eksperata vezana za nagli skok radnih migranata u Nemačku iz zemalja Evropske unije zapalih u ekonomske probleme nisu se opravdala. Smatra se da je glavni razlog za to jezička barijera, pošto je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji nemački jezik u školama retko zastupljen. Većinu radnih mesta u Nemačkoj nude manje firme, a kako bi se posao dobio neophodno je znanje nemačkog jezika.
Zato su stanovnici sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik. Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno medju mladima. U Španiji je 2011. bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea. Nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika primećen je i u drugim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).
Broj stranaca u Nemačkoj je prošle godine povećan za 177.300 ili 2,6 odsto, na sedam miliona koliko ih ima stalni boravak u ekonomski najjačoj članici EU, što je rekordan broj u poslednjih 15 godina. U maju prošle godine Nemačka je otvorila svoje tržište rada za građane istočnoevropskih zemalja koje su postale članice EU. Ubrzan priliv gastarbajtera eksperti obrazlažu i boljim uslovima za zapošljavanje. Sa druge strane u poslednjih pet godina povećan je i broj lica koja su u Nemačkoj dobila dozvolu za neograničen boravak, a dolaze iz zemalja koje nisu članice unije.
Naš partner škola nemačkog Aktilingva (ActiLingua) osnovana je 1988. godine i nalazi se nadomak zamka Belvedere, u mirnoj rezidencijalnoj četvrti, okružena mnogobrojnim ambasadama. Akreditovana je od strane IALC i ÖSD (Österreichisches Sprachdiplom Deutsch).
Pored moderno opremljenih i klimatizovanih učionica, studentima je na raspolaganju i multimedijalna biblioteka sa 17 računara, kao i besplatan pristup internetu. Kursevi nemačkog za odrasle detaljno su objašnjeni na sledećem linku: Kursevi nemačkog u Beču.
Nastava za mlade od 16 do 19 godina održava se u školskom depadansu Sacre Coeur koji se nalazi odmah pored glavne školske zgrade. Prostran vrt i brojni sportski tereni čine depadans naročito popularan među polaznicima tinejdžerima. Detaljnije o ovom jezičkom programu na: Letnja škola nemačkog u Beču
Za bezbedno, kvalitetno i zabavno učenje nemačkog za decu uzrasta 12 do 17 godina zadužen je letnji kamp, a više o tom programu saznajte ovde.
Verbalisti dugo godina sarađuju sa školom Aktilingva u Beču i svake godine redovno se vrše posete toj jezičkoj školi u cilju pripreme novih programa i upoznavanja sa novim smeštajnim kapacitetima i eventualnim tehničkim poboljšanjima.
Kontaktirajte nas da zakažete besplatne konsultacije u vezi upisa i pohađanja kurseva nemačkog jezika u Aktilingvi.
Škola nemačkog u Beču – ActiLingua
Škola nemačkog Actilingua – smeštajne opcije
Globalna jezička mreža Verbalisti (Verbalists Education & Language Network) deo je obrazovne grupe PRODIREKT i poseduje zavidne međunarodne akreditacije koje možete pregledati ovde.