Ko govori nemački, taj više štedi i manje puši

Ko govori nemački, taj više štedi i manje puši
Nemаčki mediji su prikaz istraživanja sa prestižnog američkog univerziteta Yale naslovili "Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“

Nemci su prikaz istraživanja dvojice naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Jel (Yale) naslovili „Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“

Ekonomista Kit Čen (Keith Chen) sa pomenutog američkog univerziteta napravio je studiju: „Efekti jezika na ekonomsko ponašanje: stopa štednje, zdravstveno ponašanje, penziona štednja“ koja se bazira na razlikovanju jezika prema odnosu između sadašnjeg i budućeg vremena.

Ekonomista Kit Čen (Keith Chen)
Ekonomista Kit Čen (Keith Chen)

Tako nemački jezik spada u one jezike u kome je ta razlika slaba, pa u nemačkom potpuno identična rečenica, zavisno od konteksta, može značiti „Sunce sija“, ali i „Sunce će sijati“, u engleskom jeziku, međutim, rečeničkom formulacijom pravi se jasna razlika između onoga što se događa sada i onoga što će se dogoditi sutra ili u daljoj budućnosti.

Istraživanje navodi primere 122 jezika od kojih je samo 35 slično nemačkom, a ostali imaju tvrdo razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti. Čen, kao i njegov kolega sa istog univerziteta Danijel Kazasanto tvrde da ovaj jezički odnos između sadašnjosti i budućnosti utiče na način mišljenja ljudi kao i na njihovo ponašanje, pa i ekonomsko.

Da li su ljudi u čijim je jezicima razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti snažno više skloni da misle na kratkoročnu nego na dugoročnu dobit, zapitali su se američki naučnici i izgleda odgovorili na to pitanje potvrdno.

Govoris li nemački, Sprechen sie Deutsch„To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja“, rekao je Čen. „Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi“, dodaje Danijel Kazasanto.

Čen tvrdi da ljudi sa jezikom u kome je razlika između sadašnjeg i budućeg vremena mekša, više štede, manje puše, sportski su aktivniji, jednom rečju, aktivnije se spremaju za budućnost. Ili još konkretnije: kod njih je za 13 odsto manja verovatnoća da će biti debeli, za 29 odsto je verovatnije da će se baviti sportom, a za 24 odsto ređe su strasni pušači.

Zanimljivo je da apsolutno svi jezici iz našeg okruženja spadaju u grupu koja, prema Kitu Čenu, ne haje mnogo za budućnost.

Izvor: Danas

Moć jezika i kako oslovljavati žene (VIDEO)

Rodno osetljivi jezik

Pre nekoliko godina u Briselu je stupio na snagu pravilnik prema kojem političari u Evropskom parlamentu moraju da koriste isključivo neutralan govor, a samim tim i izbace iz rečnika termine gospođica ili gospođa. Umesto toga žena mora da se oslovljava punim imenom i prezimenom i titulom, ukoliko je ima. Evropski parlamentarci se nadaju da će se ovakva praksa proširiti u svim institucijama, ali i u svakodnevnom govoru. Rasprave o rodno senzitivnom jeziku počela je da se vodi u našem regionu. Kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?

_

Jezičko obrazovanje u Srbiji i na Balkanu u porastu, prenosi nemački ICEF rezultate studije Prodirekta

Vodeća edukativna organizacija u Evropi nemački ICEF objavio je u svom martovskom izdanju „Monitoringa“ studiju kompanije PRODIREKT, u čijem vlasništvu se nalazi i jezička mreža Verbalisti, o ulaganju roditelja u jezičko obrazovanje svoje dece. Настави са читањем „Jezičko obrazovanje u Srbiji i na Balkanu u porastu, prenosi nemački ICEF rezultate studije Prodirekta“

Istraživanje (svet): Najveće interesovanje za učenje stranih jezika u Kini, Brazilu i Meksiku; čak 86% anketiranih roditelja bi poslali decu da uče jezike u inostranstvu

Nedavno sprovedeno istraživanje „Berlitz korporacije“ pokazalo je da većina roditelja smatra da će učenje stranih jezika biti ključni element u budućem uspehu njihove dece.

Verbalisti polaznici ispred koledža St. Giles u Londonu
Verbalisti polaznici ispred koledža St. Giles u Londonu

„Berlitz“ je sproveo istraživanje u avgustu ove godine (2011), na više od 9.000 anketiranih roditelja u devet zemalja širom sveta – Japan, Nemačka, SAD, Meksiko, Kina, Brazil, Francuska, Poljska i Italija. Cilj istraživanja bio je da pokaže kako roditelji dece uzrasta od 4 do 17 godina doživljavaju značaj učenja stranih jezika.

Ključni nalazi pokazuju da je skoro 90% ispitanika izrazilo interesovanje za učenje stranih jezika za svoju decu van redovnih školskih časova. Tri četvrtine roditelja trenutno troši novac na programe učenja stranih jezika, a ukupno 69% dece ima prethodnog iskustva u učenju jezika.

Zemlje sa snažnim ekonomskim rastom, kao što su Kina, Meksiko i Brazil, pokazale su posebno veliko interesovanje za učenje stranih jezika. Najniže interesovanje vlada u razvijenim zemljama kao što su SAD, Japan, Francuska i Nemačka.

U svih devet zemalja engleski se smatra kao najvažniji jezik koji bi deca trebalo da uče, uz francuski i španski. Roditelji su uglavnom zainteresovani za programe koji miksuju „dokazano“ formalne tehnike sa inovativnim i zabavnim iskustvima u učenju. Istraživanje je takođe pokazalo i regionalne razlike u sprovođenju odluka na osnovu kojih su pravljeni jezički programi. Roditelji iz Azije i Latinske Amerike su obično jedini koji donose odluke, dok su roditelji u zapadnim zemljama (Evropa i SAD) drugačiji, i oni nastoje da donesu odluku sa svojom decom.

Među roditeljima, njih 86% anketiranih nalazi veliki značaj u činjenici da je za decu veoma vazno učenje o drugim kulturama i tradiciji, posebno od nastavnika koji su poreklom iz tih kultura.