Engleski jezik i gramatika – viralni video čuvene izdavačke kuće Pearson za brend MyGrammarLab u cilju promocije kurseva engleskog jezika preko interneta i mobilnih uređaja
_
_
_
_
_
_
Ko govori nemački, taj više štedi i manje puši
Nemci su prikaz istraživanja dvojice naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Jel (Yale) naslovili “Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?“
Ekonomista Kit Čen (Keith Chen) sa pomenutog američkog univerziteta napravio je studiju: “Efekti jezika na ekonomsko ponašanje: stopa štednje, zdravstveno ponašanje, penziona štednja“ koja se bazira na razlikovanju jezika prema odnosu između sadašnjeg i budućeg vremena.
Tako nemački jezik spada u one jezike u kome je ta razlika slaba, pa u nemačkom potpuno identična rečenica, zavisno od konteksta, može značiti “Sunce sija“, ali i “Sunce će sijati“, u engleskom jeziku, međutim, rečeničkom formulacijom pravi se jasna razlika između onoga što se događa sada i onoga što će se dogoditi sutra ili u daljoj budućnosti.
Istraživanje navodi primere 122 jezika od kojih je samo 35 slično nemačkom, a ostali imaju tvrdo razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti. Čen, kao i njegov kolega sa istog univerziteta Danijel Kazasanto tvrde da ovaj jezički odnos između sadašnjosti i budućnosti utiče na način mišljenja ljudi kao i na njihovo ponašanje, pa i ekonomsko.
Da li su ljudi u čijim je jezicima razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti snažno više skloni da misle na kratkoročnu nego na dugoročnu dobit, zapitali su se američki naučnici i izgleda odgovorili na to pitanje potvrdno.
“To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja“, rekao je Čen. “Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi“, dodaje Danijel Kazasanto.
Čen tvrdi da ljudi sa jezikom u kome je razlika između sadašnjeg i budućeg vremena mekša, više štede, manje puše, sportski su aktivniji, jednom rečju, aktivnije se spremaju za budućnost. Ili još konkretnije: kod njih je za 13 odsto manja verovatnoća da će biti debeli, za 29 odsto je verovatnije da će se baviti sportom, a za 24 odsto ređe su strasni pušači.
Zanimljivo je da apsolutno svi jezici iz našeg okruženja spadaju u grupu koja, prema Kitu Čenu, ne haje mnogo za budućnost.
Izvor: Danas
Nemački jezik na visokoj ceni u južnoj Evropi
Nemačka privreda, najveća u Evropi, imala je prošle godine rast od robustnih tri odsto, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo u poslednje dve decenije. Međutim, očekivanja nemačkih eksperata vezana za nagli skok radnih migranata u Nemačku iz zemalja Evropske unije zapalih u ekonomske probleme nisu se opravdala. Smatra se da je glavni razlog za to jezička barijera, pošto je u Španiji, Grčkoj i Portugaliji nemački jezik u školama retko zastupljen. Većinu radnih mesta u Nemačkoj nude manje firme, a kako bi se posao dobio neophodno je znanje nemačkog jezika.
Zato su stanovnici sa juga kontinenta, poput Španije i Portugala, pohrlili su da uče nemački jezik. Podaci Geteovog instituta pokazuju da je nemački jezik sve popularniji u zemljama južne Evrope gde je stopa nezaposlenosti visoka, posebno medju mladima. U Španiji je 2011. bilo 9.000 polaznika kursa nemačkog jezika, što je 35 odsto više nego godinu dana ranije. Isti trend beleži i susedni Portugal gde je u istom periodu bilo 20 odsto više onih koji su pokušavali da savladaju jezik Getea. Nagli skok broja polaznika kursa nemačkog jezika primećen je i u drugim zemljama, poput Italije (14 odsto), Grčke (10 odsto) i Francuske (8 odsto).
Broj stranaca u Nemačkoj je prošle godine povećan za 177.300 ili 2,6 odsto, na sedam miliona koliko ih ima stalni boravak u ekonomski najjačoj članici EU, što je rekordan broj u poslednjih 15 godina. U maju prošle godine Nemačka je otvorila svoje tržište rada za građane istočnoevropskih zemalja koje su postale članice EU. Ubrzan priliv gastarbajtera eksperti obrazlažu i boljim uslovima za zapošljavanje. Sa druge strane u poslednjih pet godina povećan je i broj lica koja su u Nemačkoj dobila dozvolu za neograničen boravak, a dolaze iz zemalja koje nisu članice unije.
Glumac Ivan Tomić pokazuje kako može da se prepeva srpska narodna pesma na engleski jezik (VIDEO)
Verbalisti intervju: Ivan Tomić, glumac Beogradskog dramskog pozorišta
Malo pozorište “Duško Radović” gostovalo je 2008. godine u Japanu, gde je učestvovalo na međunarodnom festivalu u Okinavi. Popularna predstava “Okamenjeni princ”, danskog reditelja Marka van der Veldena, po poemi Šveđanke Heninge Mankel, dobila je veoma dobre kritike, a za uspeh celog tima najzaslužniji su glumci Ivan Tomić i Goran Jevtić, koji su japanskoj publici uspeli da prenesu emociju predstave i to na drugom jeziku.
“Jedina prepreka koja je stajala na putu za Okinavu bio je jezik. Na kraju se i to lako rešilo i otputovali smo krajem jula”, objašnjava Ivan Tomić koji je tokom ovog boravka razbio predrasude o Japanu. Najpre je otišao u restoran gde obeduju obični radnici, jer dobar glumac na taj način najlakše prikuplja informacije za buduće likove. Utisci sa putovanja su mnogobrojni: aerodromska pista u Osaki napravljena je na veštačkom ostrvu; američki vojnici u subotnjem izlasku u grad; osoblje hotela koje ne izgovara ni jednu reč, a da se prethodno odmereno ne nasmeši; ljudi koji vam, ukoliko ih pitate za neku informaciju, naširoko objašnjavaju, ali na japanskom; grobnice bližnjih u neposrednoj blizini kuće u kojoj živite. Ivan nam je opisao i veliki akva park na Okinavi koji vredi posetiti ne samo zbog zabave i tehnologije, već i da biste bolje razumeli pacifičku kulturu i način življenja.
Naš razgovor s glumcem Ivanom Tomićem zatim se iz Japana preselio na domaći teren, tačnije na jednu neobičnu temu – da li je i kako je moguće prepevati izvornu srpsku narodnu pesmu na engleski, naravno u domenu “glumačkog ostvarenja”.
_
Sergej Trifunovic – Jezik je spoj matematike i muzike
Popularni glumac Sergej Trifunović otkriva Verbalistima kada je on osetio da je “progovorio” engleski i koja je formula za brzo učenje stranih jezika.