Britanska vlada je nedavno predstavila nova pravila koja se tiču oduzimanja prava inostranim studentima koji su na produženom/dodatnom školovanju a ne pripadaju državama Evropske unije da rade part-time poslove tokom studiranja u Velikoj Britaniji. Pored toga, od studenata koji dolaze van EU od sad se zahteva da odmah napuste zemlju po završetku svog školovanja, a ukoliko žele, mogu da apliciraju za radnu vizu ali isključivo izvan Velike Britanije, odnosno u svojoj matičnoj zemlji. Nova imigraciona pravila odnose se na studente produženog obrazovanja koji pohađaju programe bez mogućnosti sticanja univerzitetske diplome na kraju studija.
Promene u zakonu nalažu sledeće:
- Počev od 3. avgusta, novi studenti koji dolaze izvan EU da studiraju na britanskim državnim koledžima i institucijama produženog obrazovanja izgubili su pravo na rad više od 10 sati nedeljno, kao i pravo na puno radno vreme između semestara.
- Od 12. novembra, tim studentima neće biti dozvoljeno da apliciraju za radnu vizu po završetku studija dok ne napuste zemlju i to urade u svojoj matičnoj zemlji.
- Od 12. novembra na snagu takođe stupa i pravilo po kojem će rok važenja studentske vize za produženo školovanje biti smanjen sa tri na dve godine. Studentima će biti zabranjen produžetak viza ukoliko se ne uputi dokaz o napretku tokom studiranja ili ako edukativna institucija u koju su upisani nije deo ili nema zvaničnu saradnju sa akreditovanim univerzitetom.
Imigraciono odeljenje ovakav postupak objašnjava kao reakciju na nastalu situaciju u kojoj sve više ljudi produženo obrazovanje (nakon završene srednje škole) u Velikoj Britaniji koriste kao način za dobijanje radne dozvole, a zatim i za trajno naseljenje u njoj. Smatra se da bi ljudi koji dođu da studiraju, izričito trebali da dolaze iz tog razloga i da bi sistem morao da bude takav da ne dozvoljava zloupotrebu korišćenja prava na produženo školovanje.
Jedan od glavnih argumenata ministara u britanskoj Vladi je da postoje dokazi da mnogi savetnici i advokati koji pružaju usluge u pribavljanju radnih dozvola preporučuju svojim klijentima da se upišu na koledže i obrazovne ustanove za produženo ili dodatno obrazovanje kao najbrži i najsigurniji put za dobijanje radne dozvole.
Ovo svakako nije sveža tema. Još ranije se o govorilo o takvoj drastičnoj promeni u Velikoj Britaniji, ali ona nije zaživela zahvaljujući različitim uticajnim ljudima, poput čuvenog preduzetnika i pronalazača Džejmsa Dajsona. On je istakao da takva politika „istreniraj, pa izbaci“ nije dobra i da granice Velike Britanije treba da ostanu otvorene i za takve studente. On navodi kako studentima van Evropske unije treba omogućiti britansko obrazovanje, ali da im se takođe i dozvoli da ga primene na teritoriji Velike Britanije jer će na taj način njihove ideje i inventivnost stvoriti tehnologiju za izvoz širom sveta.
Opet, mnogi ostaju pri pozitivnom stavu što se tiče eliminisanja veze između produženog školovanja i rada u Velikoj Britaniji i pravdaju vladin plan kontrole imigracije zarad dobrobiti njihove zemlje. Smatraju da je nedopustivo dozvoliti prestupnicima da prodaju ilegalan pristup britanskom poslovnom tržištu koji su mnogi spremni da kupe. Svoje odobravanje argumentuju još i time kako vredne poreske platiše koji pomažu državne koledže očekuju da obezbede vrhunsko obrazovanje, a ne “ulazak na mala vrata“ za dobijanje britanske radne vize.
S druge strane nadovezujući se na Dajsonove argumente, stoji opozicioni tabor univerziteta i poslovnih lidera koji upozoravaju da ukoliko ovakve restrikcije budu uzele maha, može doći do velike štete u okviru britanskog edukativnog sektora i da bi ta zemlja ujedno bila lišena dodatnog izvora znanja i inovacija.
Preostaje da vidimo da li će novi zakon zaista negativno uticati na stvaranje kvalitetnog kadra u Velikoj Britaniji i kakva će biti reakcija obrazovnih institucija produženog školstva koje će sigurno pretrpeti značajan udar na svoje poslovanje.
Izvor: Verbalisti
