Jedno američko istraživanje otkrilo je da u intervjuima za posao veće šanse imaju oni koji su po osobinama slični poslodavcu od onih koji ispolje različitosti.
Uprkos brojnim diskusijama u kompanijama o potrebi za različitim profilima zaposlenih, čini se da je ipak poželjan određeni kalup, naglašava profesor sociologije Loren Rivera sa američkog univerziteta koji je vodio ovu studiju, a čije je rezultate objavio francuski list Mond.
Kriterujum sličnosti i bliskosti s poslodavcem često uzima prevagu nad kompetencijama i stručnim kvalifikacijama kandidata, ističe se u studiji.
Istraživanje je u fokusu imalo kandidate za advokatske poslove i poslove u savetodavnim kabinetima pri kompanijama i investicionim bankama, što znači da svi kandidati dolaze s odličnim preporukama i prestižnim diplomama, tako da su subjektivne ocene često presudne.
Da li kandidat voli alpinizam, svira violinu, ili je ljubitelj horor filmova, za poslodavca je često od većeg značaja nego njegova diploma, ocenjuje profesor Rivera i navodi primer kandidata koji je posedovao najbolje moguće profesionalne kvalifikacije, ali je izjavio da voli literaturu 18. veka i avangardne filmove, tako da nije bio pozvan na drugi intervju.
Studija ne otkriva nijednu svesnu strategiju u preferiranju sličnosti kod kandidata, ali u svakom slučaju naglašava dominaciju subjektivnog izbora, jer kada su poslodavci upitani da objasne svoje odluke, priznali su da su dali prednost kandidatima kod kojih su zapazili više sklonosti ka integrisanju u kulturu kolektiva.
U zaključku studije je navedeno da je kooperativnost i sposobnost integracije presudna u šansama za posao, ponekad na štetu različitosti i individualnosti iz kojih se najčešće razvija kreativnost.