Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, u svetu je 2012. godine došlo do porasta izvoza fudbalera. Zanimljivo je da se mala zemlja Srbija sa 205 fudbalskih gastarbajtera našla na trećem mestu po izvozu fudbalera, odmah iza Brazila koji je poslao 515 fudbalera u inostranstvo i Francuza sa 269.
U Evropi je na radu čak 61% svih fudbalskih pečalbara, a “Stari kontinent”, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, još ima finansijske snage za ovoliki priliv. Uoči početka ovogodišnje sezone u pet najvećih evropskih liga prosečan klupski budžet iznosio je 37 miliona evra. U fudbalskim klubovima bilo je 46 odsto stranaca, a najviše – čak njih 22 – ima Mančester siti. U sledećem platnom razredu su sa godišnjim izdvajanjem od 10.000.000 do 37.000.000 evra Rusija, Turska, Holandija, Škotska i Grčka, pa u trećem (od 3.000.000 do 10.000.000) Švajcarska, Ukrajina, Belgija, Danska, Švedska, Rumunija… I tako redom do začelja i novčane mase manje od tri miliona evra gde Srbiji društvo prave Mađarska, Belorusija, Finska, Hrvatska, Slovenija i Slovačka.
Prosečna starost fudbalera u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj je 26,81, a po šampionatima “najmatorija” je Italija (27,89), zatim Engleska (27,26), Španija (26,88), Francuska (26,29) i na kraju najmlađa Nemačka (25,79).
U doba potpune komercijalizacije, gde je uspeh, pa još ako može odmah, glavno merilo kvaliteta, rad na duge staze u stvaranju novih fudbalskih snaga polako gubi bitku. Sve je više “poluproizvoda” ili vešto medijski isfabrikovanih talenata koji ni krivi ni dužni dobijaju (naravno i njihovi agenti) ogromne svote novca.
Izvor: Politika
