Вербалисти од данас спремају за вас и најукусније језичке посластице.
Већина нас је научила прва слова из буквара, па нам је касније било занимљиво што се на енглеском књига каже управо book. Још кад томе придодамо очитавање буквице, чини се да ту постоји нека веза. Проучавање језика и обичаја Индоевропљана, заједничког претка већине савремених европских народа, даје нам разумљив одговор. Наиме претпоставља се да је овај давни народ своје прве записе управо утискивао у стабло букве. Будући да се не зна где су Индоевропљани тачно живели и куда су се кретали, неки лингвисти сматрају да се њихова насеобина може одредити управо по стаништима овог меког дрвета које им је било подобно за писање.
Сад кад смо почели да читамо и да пишемо, ред је да споменемо једну оловку за коју се често размишља да ли је мушког или женског рода. Упамтићемо да Шпанци не воле да понављају два исте слога један до другог, тако да испред lápiz иде мушко el, а не женско la. С употребом француске речи за оловку говорници српског могу да стекну једног “лажног пријатеља” или да повреде око. Зато опрезно! Крејон је у српском оловка за очи, део шминке, а у француском најобичнија графитна оловка (le crayon). И док ова реч прескаче из несесера у перницу и назад, идемо на кратко у Македонију.
У Шпанији и Латинској Америци, Француској и Италији каже се за салату са што разноврснијим воћем ensalada de frutas, али чешће una macedonia. He hecho una macedonia con manzana, pera, piña, plátano y zumo de naranja (у преводу: Направила сам воћну салату од јабука, крушака, ананаса, банана и сока од наранџе). Њами! А француски је језик у коме расте неколико јабука. Једна је “обична” la pomme са плодовима на стаблу, а друга la pomme de terre – дословно “јабука из земље”, тј кромпир. Када се ова друга јабука стави у фритезу, добијамо помфрит (pommes-frites). Уз крстарење по интернету за данас препоручујемо “македонију”, а у следећем издању чека вас наставак приче о језичком воћу.
С нестрпљењем очекујемо и ваше језичке рецепте из популарне етимологије. У међувремену, размишљајте о језицима које говорите и о томе колико свет око нас и у нама може да изгледа другачије и буде другачији када читамо, говоримо или мислимо на другом језику.
Аутор: Олга Арсић испред Вербалиста
